РАЗМИШЉАТИ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – СМИСАО УНУТРАШЊЕГ И СПОЉАШЊЕГ ДИЈАЛОГА О КОСМЕТСКОМ ПРОБЛЕМУ

Милош Кнежевић

Сажетак

Питање Косова и Метохије се у историјском и актуелном времену у свести грађана Србије исказује у изразитом проблемском виду. Аутор полази са становишта да је разго­вор актера и тумача косметске драме, културна потреба и друштвена вредност, али и неопходно средство у решавању проблема. Косметски проблем се у скоријој историји погоршавао од поремећених српско/албанских односа у покрајини, до агресије НАТО, сецесије и проглашења независности лажне државе Косово. У основи косметског проблема налази се дубоко укорењени албански сепаратизам и иредентизам. Републици Србији се политички намеће стабилисање и нормализовање српско/албанских односа путем српског признања независности Republica Kosova. Захтев за признањем повезује се са перспективом пријема Србије у чланство Европске уније. Србији се препоручује што брже прилагођавање тзв. новој реалности на терену. Насилно измењене околности у српско/албанским односима на Косову и Метохији се међу Албанцима и њиховим савезницима тумаче као неповратне и непроменљиве. Од Србије се тражи да наспослетку потпише споразум у „правно обавезној форми“, што значи да правно зувек устали и потврди неприхватљиво и неиздржљиво национално, државно и геополитичко стање. Да би се остварили поменути циљеви Србији се налаже промена Устава у чијим будућим нормама више не би требало да буде садржано неотуђиво право на територијални интегритет државе а тиме и на простор АП Косова и Метохија. Зато је један о циљева обновљеног унутрашњег дијалога налажење погодног модела решавања косметског про­блема. Приметно је да се у унутрашњем дијалогу преплићу геополитичка решења са уставноправним моделима. У досадашњој јавној дебати, у медијима и научним комуникацијама поменуто је преко четрдесетак различитих варијанти преуређења односа на КиМ и у Србији. Остварења неких од изнешених предлога су могућа и вероватна, а понека колико бизарна толико немогућа. Унутрашњи и спољашњи дијалог о КиМ тражи знање, стрпљење, упорност и доследност. У одлучивању током решавања проблема КиМ потребно је бирати право време. Делотворна хринополитика омогућује прихватљиво решење. Стога је потребно одолети евроамеричким убрзавањима и успоравањима, поготову када она нису у складу са процењеним националним и државним интересима Србије и српског народа у целини. Пасивно очекивање не ваља, као што није добро ни брзоплето и непромишљено доношење одлука пре сазревања унутрашњих и међународних прилика. Тим више постаје упадљива политика двоструких стандарда, која се према Србији у временском погледу испољава кроз спољашње притиске зарад доношења тренутних одлука и бескрајног одуговлачења у зачудно недогледним роковима. Противречности такве споља генерисане политике огледају се и у наизменичном спајању и раздвајању питања евроинтеграција Србије и проблема Косова и Метохије. Целокупна евроамеричка стратегија у том погледу усмерена је на промицање пуне независности Косова од Србије, с циљем да се са таквом, упорном политиком Запада, на разним стадијумима и под разним дипломатским називима, Србија саглашава. Тиме се, заправо, практикује реалполитика замајавања: „завршеног посла“ и „свршене ствари“ на коју, наравно, Србија не би требало никако да пристане.

Референце

1. Бојанић Бојан, „Један полед на територијалну аутономију у Републици Србији“, Српска политичка мисао, тематски број „Дилеме уставних промена у Републици Србији“, посебно издање, 2017.
2. Бојовић Бошко, Косово и Западни Балкан, Медија центар Одбрана, Београд, 2014.
3. Века Лина, Затвор под отвореним небом, Хришћанска мисао, Београд, 2009.
4. Гаћиновић Радослав, „Отимање Косова и Метохије“, Српска политичка мисао, бр. 3-4, 2005.
5. Деспотовић Љубиша, „Геополитичка судбина Косова и Метохије између евроатлантске окупације и пројекта Велике Албаније“, Политика националне безбедности, бр. 2, 2017.
6. Калабић Радован, „Српско родољубље и Косовски завет савременог доба“. Интернет адреса: http://www.vidovdan.org/drustvo/item/71148-radovan-kalabic-srpsko-rodoljublje-i-kosovski-zavet-savremenog-doba
7. Кнежевић Милош, „Косово и Метохија – сценарији будућности“, чланак у зборнику Косово и Метохија – изазови и одговори, Институт за геополитичке студије, Београд, 1997.
8. Кнежевић Милош, Крстарећа демократија. Агресија НАТО на Југославију 24. март – 11. јун 1999, ДП „Ђуро Салај“, Београд, 1999.
9. Кнежевић Милош, Косметске теме, Лепосавић Београд, 2006.
10. Кнежевић Милош, Отмица Косова, Институт за политичке студије, Београд, 2006.
11. Кнежевић Милош, „Косово и Метохија у Србији Србија у Европи: критика проалбанске еристике косовског проблема“, Национални интерес, бр. 2, 2006.
12. Кнежевић Милош, Косово дан после, Ривел Ко, Београд, 2007.
13. Марковић Ратко, „Ка будућем уставу Републике Србије“, Српска политичка мисао, тематски број „Дилеме уставних промена у Репубилци Србији“, посебно издање, 2017.
14. Милошевић Зоран, „Независност Космета: историјско подсећање и нова питања?“, Политичка ревија, бр. 1, 2008.
15. Пејић Светлана, „Након ослобођења (1912-1999)“, део „Страдања“, Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај, угроженост, САНУ, Београд, 2017.
16. Поповић Александар, „Бондстил главни град <независног> Косова“, НИН, 9. август 2007.
17. Пророковић Душан, „Улога НАТО у осигуравању <државности Косова> и последице по државност Србије“, Политика националне безбедности, бр. 2, 2017.
18. Радовановић Дејан, Ђекић Мирјана, „После усвајања Резолуције 1244 (1999-2017)“, део „Страдања“, Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај, угроженост, САНУ, Београд, 2017.
19. Степић Миломир, Косово и Метохија постмодерни геополитички експеримент, Институт за политичке студије, Београд, 2012.
20. Милован Суботић, „Конфликтни потенцијал потиснутог исламистичког екстремизма на Косову и Метохији“, Политика националне безбедности, бр. 2, 2017.
21. Суботић Момчило, „Космет између силе и права“, Политичка ревија, бр. 1, 2008.
22. Филимоновна Ана, „Албанизација Балкана“, у Геополитика постмодерног света, Геополитика, Београд, 2011.