РАД И ГЛОБАЛИЗАЦИЈА: ДРУШТВЕНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРЕТПОСТАВКЕ У УСЛОВИМА СТАЛНЕ НЕСИГУРНОСТИ

Дубравка Стајић

Сажетак

Рад се у историји модерног капитализма јавља као услов за материјалне производњу и стварање капитала, и за живот и егзистенцију већине људи у једној држави. Након периода израбљивања радника у 19. веку, раднички покрет, подразумевајући под тим и синдикате, успео је да створи боље услове живота за раднике: плаћене одморе и мере штедње за раднике, државну контролу рада, нове законе о раду, заштиту жена за време трудноће и после порођаја, те здравствено и пензионо осигурање. Јака улога социјалне државе после Другог светског рата омогућила је период социјалног мира, развоја и мира између радника и њихових послодаваца у индустрији. Глобализација отвара сва ова питања: постоји право на рад, радни уговор има најјачу правну снагу међу друштвеним уговорима, „пројекти“ су постали важнији него стално запослење. Право на рад не значи и право појединца на запослење, а глобализација приказује ту истину отворено и сурово. Аутор закључује да ми не можемо да знамо будућност људског рада, тако да наведена питања остају отворена за даља разматрања.

Референце

1. Устав Републике Србије, новембар 2006.
2. Кркобабић, Војо; Неискрзана моћ синдиката. Београд, 2003.
3. Шћекић, Вукојица, Закон о Социјално-економском савету са коментарима, Београд, 2005.