ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА У ПРОЦЕСУ НАУЧНОГ ИСТРАЖИВАЊА

Радослав Гаћиновић

Сажетак

Наука је теорија о објективној стварности заснована на чињеницама те стварности. Свака је научна теорија заснована на ограниченом броју чињеница и односи се на ограничен број појава у објективној стварности. Хипотезе су мисаона извођења новог односа на основи ограничене теорије и ограниченог искуства. Она никад није једино могућа замисао новог односа који се може извести из расположивих теорија и искуства. Због тога, без обзира на то колико је истраживач уверен у њену истинитост, хипотезу треба проверити на чињеницама стварности. Прикупљањем података научно истраживање доспева у саму стварност да у њој провери исправност изведене замисли о тој стварности. На темељу те замисли одређује се које истраживача чињенице занимају и услове у којима ће их прикупљати. Након тога следи одређивање методе за прикупљање података уз помоћ којих ће се успоставити најбоља искуствена веза између мисли истраживача и појава и процеса о којима он размишља.

Референце

1. Anette, G. Interwieving its Principles and Methods, Family Service Association of America, New York, 1970.
2. Бујас, З. Психологија рада, Институт за хигијену рада Југословенске академије знаности и умјетности, Загреб, 1959.
3. Vujević, М. Razmatranje društveno-političkih izraza, Institut za političke znanosti, Zagreb, 1976.
4. Вујевић, М. Увод у знанствени рад, Информатор, Загреб, 1988.
5. Guilford, J.P Osnove psihološke i pedagoške statistike, Савремена администрација, Београд, 1968.
6. Good v. Carter – Douglas E. Scates: Metode istraživanja u pedagogiji, psihologiji i sociologiji, Otokar Keršovani, Rijeka, 1967.
7. Гаћиновић, Р. „Како написати научни рад из области политикологије“, Политичка ревија, бр. 1/2009, Београд, 2009.
8. Гаћиновић, Р. „Варијабле у научном истраживању“, Политичка ревија, бр. 2/2011, Београд, 2011.
9. Delbert, C. М. Handbook of Reserch Desing and Socijal Measurement, David Mc Kay Company, New York, 1970.
10. Звонаревић, М. Социјална психологија, Школска књига, Загреб, 1976.
11. Милић, В. Социолошки метод, Нолит, Београд, 1965.
12. Миљевић, И. М. Методологија научног рада, Филозофски факултет Универзитета, Источно Сарајево, Пале, 2007.
13. Милосављевић, С. – Радосављевић, И. Основи методологије политичких наука (треће измењено и допуњено издање), Службени гласник, Београд, 2006.
14. Мужић, В. Методологија педагошких истраживања, Свјетлост – Завод за издавање уџбеника, Сарајево, 1977.
15. Новосел, П. Политичка знаност – методе, Напријед, Загреб, 1971.
16. Супек, Р. Испитивања јавног мњења, Напријед, Загреб, 1961.
17. Šamić, М. Kako nastaje naučno delo, Svjetlost, Sarajevo, 1988.
18. Шушњић, Ђ. Критика социолошког метода – увод у методологију друштвених наука, Градина, Ниш, 1973.
19. Шешић, Б. Општа методологија, Научна књига, Београд, 1971.
20. Шешић, Б. Основи методологије друштвених наука, Научна књига, Београд, 1978.
21. Cicourel, А. Method and Measurement in Sociology, The Free Press Glencoe, London, 1964.