PREDSEDNIČKI IZBORNI CIKLUS U MEDIJSKOM TUMAČENJU, SRBIJA 2017

Stefan Janjić

Dubravka Valić Nedeljković

Sažetak

Predmet ovog istraživanja je diskurs centralnih informativno-političkih emisija Radio-televizije Srbije (Dnevnik 2), RTV Pink (Nacionalni dnevnik) i TV N1 (Dnevnik) o kampanji za predsedničke izbore 2017. godine. Cilj rada je dekonstrukcija izveštavanja ovih medija o aktivnostima 11 predsedničkih kandidata, sa fokusom na (ne)tolerantnost, (ne)balansiranost, odnosno (ne)ravnopravan medijski tretman kandidata. Istraživanje pokazuje kako je kandidat vladajućih stranaka koristio poziciju premijera za kreiranje niza pseudodogađaja u službi samopromocije, pri čemu posmatrani mediji nisu imali dovoljnu distancu prema takvoj vrsti prikrivenog marketinga. Neravnopravne predispozicije uticale su i na konačnu distribuciju vremena unutar centralnih informativnih emisija, te je kandidat vladajućih stranaka imao višestruko više medijskog prostora od bilo kog opozicionog kandidata. Osim tzv. „kampanje van kampanje“, karakteristične po tempiranju ceremonijalnih događaja i važnih diplomatskih poseta u skladu sa potrebama vlasti, a u službi njene samopromocije, kampanju je odlikovao i izrazito negativan ton, utrkivanje kandidata u prikupljanju podrške javnih ličnosti, kao i određivanje prema događajima čije su se godišnjice poklopile sa periodom kampanje: ubistvo Zorana Đinđića, smrt Slobodana Miloševića, tzv. „martovski pogrom“ na Kosovu, kao i godišnjica početka bombardovanja.

Reference

1. Атлагић Синиша, „Значај улоге медија у порасту утицаја имиџа кандидата на изборну одлуку бирача“, CM, бр. 4, 2007, стр. 111-122.
2. Валић Недељковић Дубравка, „Деконструкција уређивачке политике дневног листа „Данас“ у време парламентарне предизборне кампање у Србији 2016“, Годишњак Филозофског факултета, Филозофски факултет, Нови Сад, бр. XLI, 2016, стр. 503-518.
3. Валић Недељковић Дубравка, О новинарству и новинарима, Филозофски факултет, Нови Сад, 2007.
4. Закон о избору народних посланика, Сл. Гласник РС, бр. 35/2000, 57/2003.
5. Матић Јованка, Телевизија против бирача, Добар наслов, Београд, 2007.
6. Регулаторно тело за електронске медије (2015), Правилник о обавезама пружалаца медијских услуга током предизборне кампање, Сл. Гласник РС. бр. 55/2015 и 90/2017.
7. Фоа Марчело, Господари медија, CLIO, Београд, 2017.
8. Assman Aleida, “Memory, Individual and Collective”, in: The Oxford handbook of contextual political analysis (Eds. Robert E. Goodin, Charles Tilly), Oxford University Press, Oxford, 2006, стр. 210-226.
9. Conners L. Joan, “Visual Framing of 2014 US Senate Campaign: Conflict Bias in News Coverage”, in: Communication and Midterm Elections (eds. John Allen Hendricks, Dan Schill), Palgrave Macmillan, New York, 2016, стр. 115-130.
10. Cotter Coleen, “Discourse and Media”, in: The Handbook of Discourse Analysis (eds. Deborah Tanen, Heidi E. Hamilton, Deborah Schiffrin), Wiley Blackwel, Oxford, 2015, стр. 795-821.
11. Fetzer Anita, Lauerbach Gerda Eva, Political Discourse in the Media, John Benjamins Publishing Company, Amsterdam/Philadelphia, 2007.
12. Lange Bernd-Peter, “Media and Elections – Some reflections and recommendations”, in: The Media and Elections (eds. Bernd-Peter Lange, David Ward), Lawrence Erlbaum Associates, Mahwah, 2004, стр. 205-232.
13. McDonald Michale, Budge Ian, Elections, Parties, Democracy. Conferring the Median Mandate, Oxford University Press, Oxford, 2005.
14. Prior Markus, Post-Broadcast Democracy, Cambridge University Press, Cambridge, 2007.
15. Tavits Margit, Presidents with Prime Ministers – Do Direct Elections Matter?, Oxford University Press, Oxford, 2008.
16. Wolfsfeld Gadi, Making Sense of Media and Politics: FivePrinciples in Political Communication, Routledge, New York & London, 2011.