Изабери језик:
Тема броја

ИЗ ПОЛИТИЧКЕ ТЕОРИЈЕ

ПРЕДЛОГ КВАЛИТАТИВНОГ ПРЕВАЗИЛАЖЕЊА ПРОБЛЕМА КРХКИХ ДЕМОКРАТИЈА

Сажетак

Рад представља критичку анализу стања демократијa данас, посебно оних које смо ми назвали крхке демократије. У првом делу рада истакли смо најзначајније карактеристике крхких демократија, као и разлоге њихових слабих институција. Као најбитнија одлика, по нашем мишљењу, је њихова политизација. Такође, утврдили смо и сам извор политизације институција, а који се налази у политичким партијама. Показали смо да су оне најважнији политички актер у крхким демократијама, преко којих политичка елита има контролу над читавим друштвом. На примерима учења Симоне Веј и Роберта Гудина показали смо два дијаметрално супротна става о улози партија у демократском друштву. Истакли смо да недемократско деловање партија у друштвима крхких демократија доводи до феномена ”заробљена држава”. У другом делу рада дали смо свој предлог квалитативног превазилажења стања у крхким демократијама. Он би се огледао у томе да грађани треба да на принципима делиберативне демократије прво утврде агенду приоритетних проблема који оптерећују друштва крхке демократије, а онда и да дају предлоге за њихово решавање. По нашем мишљењу најбољи начин да се то постигне била би истинска институционализација делиберативне демократије. Рад је теоријског карактера и блиско је повезан са политичком теоријом, посебно из области консолидације демократије. Као главне методе користе се анализа садржаја и компаративни метод.

кључне речи:

Референце

    • Ackerman Bruce, and Fishkin James. 2004. Deliberation day. Yale University Press: New Haven & London.
    • Carl, Terry. 2006. „From Democracy to Democratization before and after Transitions from Authoritarian Rule.“ In The Diversity of Democracy:Corporatism, Social Order and Political Conflict, eds. Colin Crouch and Wolfgang Streeck, 101-106. Cheltenham, UK: Edward Elgar.
    • Daniel, Bensaid. 2011. ”Permanent scandal.”, In Democracy in what state?, eds. Alain Badiou and Slavoj Žižek, 29-57. Columbia University Press.
    • Elstub, Stephen. 2008. Towards a Deliberative and Associational Democracy. Edinburgh: Edinburgh University Press.
    • Ferrara, Alessandro. 2014. The democratic horizon: Hyperpluralism and renewal of Political liberalism. Cambridge University Press.
    • Goodin, Edwin Robert. 2008. Innovating Democracy: Democratic Theory and Practice after the Deliberative Turn. Oxford: Oxford University Press.
    • Gutmann Amy, and Thomson Dennis. 2004. Why Deliberative Democracy? Princeton and Oxford: Princeton University Press.
    • Hartz-Karp, Janette. 2007. “Understanding Deliberativeness: Bridging Theory and Practice”. The International Journal of Public Participation,1(2): 1-23. DOI: https://doi.org/10.1146/annurev.polisci.11.081306.070555
    • Lempi Džon and Koen Lenard. 2013. Prihvatanje demokratije na zapadnom Balkanu, od postkonfliktnih bitaka ka evropskoj integraciji. Beograd: Smart studio.
    • Mansbridge, Jane. 2006. “Norms of Deliberative Democracy – The Inductive Study”. Journal of Public Deliberation, 2 (1): 1-47.
    • Rosenberg, Shawn. (2007). ”An Introduction: Theoretical Perspectives and Empirical Research on Deliberative Democracy.” In Deliberation, Participation and Democracy: Can the People Govern? eds. Rosenberg Shawn, London: Palgrave MacMilan.
    • Santiago Carlos, Nino. 1998. Constitution of Deliberative Democracy. New Haven and London: Yale University Press.
    • Schedler, Andreas. 2001. ”Taking Uncertainty Seriously: The Blurred Boundaiers of democratic Transition and Consolidation”, Democratisation 8 (4):1-22. https://doi.org/10.1080/714000225
    • Thompson, Dennis. 2008. „Deliberative Democratic theory and Empirical political Science”. Annual Review of Political Science 11, 497-520. DOI: https://doi.org/10.1146/annurev.polisci.11.081306.070555
периодика Политичка ревија 2/2020 2/2020 УДК 321.7 11-40