Изабери језик:
Тема броја

ИЗ ПОЛИТИЧКЕ И ПРАВНЕ ТЕОРИЈЕ И ПРАКСЕ

ПРАВДA И ЕКСПЛОАТАЦИЈА КОД АНАЛИТИЧКИХ МАРКСИСТА – ОДРИЦАЊЕ ОД „ФЕТИШИЗАЦИЈЕ РАДА”

Сажетак

Мјесто на коме школа аналитичког марксизма значајно одступа од учења класичног марксизма јесте у схватању шта рад представља за животе људи. Класични марксисити су били и сувише заокупљени радом. Рад је био основно мјерило свих осталих теоријских категорија. Сам појам експлоатације у класичном марксизму одређује постојање најамног рада као инхерентно неправедно. Експлоатација изведена из марксистичког теоријског крила има искључиво техничку природу. Ремер инсистира на једном потпуно другачијем појму експлоатације који има искључиво дистрибутивне одлике и који не фетишизује рад као једино мјесто гдје се експлоатација може догодити. Своју дефиницију експлоатације Ремер приближава Ролсовој када каже да је експлоатисана она друштвена група којој ће бити боље уколико повуче свој per capita удио у спољним ресурсима него ли да игра капиталистичку игру. Ова дефиниција има доста сличности са Ролсовом дефиницијом експлоатације као неправичног коришћења слабе преговарачке позиције неких чланова друштва у процесу расподјеле. Школе либералног егалитаризма и аналитичког марксизма говоре на сличан начин о појму експлоатације.

кључне речи:

Референце

    • Бери, Норман. 2007. Увод у модерну политичку теорију. Београд: Службени гласник.
    • Ераковић, Дијана. 2013. „Г. А. Коенова критика Паретовог аргумента у Ролсовој теорији праведности – једнакост се не тражи.” Политичке перспективе, 1: 41–55.
    • Кимлика, Вил. 2009. Савремена политичка филозофија. Београд: Нова српска политичка мисао.
    • Коен, Г. А. 1987. Maрксово схватање теорије историје. Београд: Искра.
    • Maркс, К. и Енгелс Ф. 1964. Немачка идеологија, књига I. Београд: Култура.
    • Maркс, К. и Енгелс Ф. 1964а. Немачка идеологија, књига II. Београд: Култура.
    • Ролс, Џон. 1998. Теорија правде. Београд: Службени лист.
    • Ролс, Џон. 1998а. Политички либерализам. Београд: Филип Вишњић.
    • Салатић, Стеван. 2013. ,,Правда у црвеној хаљини – једно виђење правде из угла аналитичког марксизма”. Зборник радова треће школе политичке филозофије ,,др Зоран Ђинђић, 1/2013.
    • Berry, Brian. 1965. Political Argument. London: Routledge and Kegan Paul.
    • Berry, Brian. 1989. Theories of Justice. Los Angeles: University of California Press.
    • Buchanan, Allen E. 1982. Marx and Justice. London: The Radical Critique of Liberalism.
    • Cohen, G. A. 2008. Rescuing Justice and Equality. Harvard: Harvard Univeristy Press.
    • Lebowitz, Michael A. 1988. “Is Anylitical Marxism Marxism.” Science and Society, 52 (2): 191–214.
    • Lukes, Steven. 1985. Marxism and Morality. Oxford: Oxford University Press.
    • Petersen, Trond. 1984. “Review: Class and Exploatation: Description and Ethics. Notes on John Roemer ‘A General Theory of Exploatation and Class’.” Acta Sociologica, 27 (4): 323–337.
    • Roemer, John. 1982. A General Theory of Exploatation and Class. Cambridge: Harvard University Press.
    • Roemer, John. 1986. Analitical Marxism. Cambridge: Cambridge Univeristy Press.
    • Roemer, John. 1996. Theories of Distributive Justice. Harward: Harward University Press.
    • Valentin, Peter. 1997. “Theories of Distributive Justice by John Roemer – book review.” Oxford: Mind, New Series, 106 (424): 795–779.
    • Van Parijs, Philippe. 1995. Real Freedom for All. Oxford: Oxford University Press.
    • Van Parijs, Philippe. 2000. “A Basic Income for All.” Boston Review 23 (3).
    • Wright, Eric Olin. 1985. Clasess. London: Verso.
    • Wright, Eric Olin. 1994. Interogating inequality, Essays on Classic Analysis, Socialism and Marxism. London: Verso.
периодика Политичка ревија 2/2022 2/2022 УДК 331.101:177]:141.82 51-67