ПРАГМАТИЧКА СХВАТАЊА КРИТИЧКОГ МИШЉЕЊА: МОГУЋНОСТИ И ОГРАНИЧЕЊА

Јелена М. Пешић

Сажетак

У раду се анализирају прагматичка схватања критичког мишљења, по којима се оно практично изједначава са ефикасним решавањем проблема или ефективним мишљењем. Разматрају се три кључне тезе овог приступа, које представљају новину у одређењу природе и конституената критичког мишљења. Прва теза односи се на истицање његове инструменталне вредности у остваривању академских и практичних циљева. Друга теза тиче се заснивања критичког мишљења на појму научне методе, као основе за долажење до поузданог, рационално заснованог знања. Трећом тезом наглашава се важност предметног знања и стратегија решавања проблема у критичком мишљењу. На основу критичког разматрања ових теза преиспитује се могућност заснивања критичког мишљења само на концепту инструменталне рационалности. Иако неспорне инструменталне вредности, критичко мишљење није увек исплативо, чак ни својствено неким базичним принципима нашег когнитивног функционисања, због чега се не може адекватно теоријски засновати без укључивања вредносне димензије и еманципаторне рационалности.

Референце

1. R. Bamett, Higher Education: A critic business, Society for reasearch into Higher Education and Open University Press, Buckhingam, 1997.
2. E. de Bono, Mind power, Dorling Kindersley Publishing, New York, 1995.
3. C. Bereiter i M. Scardamalia, Surpassing ourselves: An inquiry into the nature and implications of expertise, Open Court, Chicago, 1993.
4. J. Chaffee, Thinking Critically, Houghton Mifflin, Boston, 2002.
5. M. Cohen, E. Salas, S. Riedel, Critical Thinking: Challenges, Possibilities, and Purpose, Cognitive Technologies, Inc., Arlington, VA, 2002.
6. J. Dewey, How we think, Houghton Mifflin, New York, 1910/1991.
7. A. Ericsson i R. Hastie, „Contemporary approaches to the study of thinking and problem solving“, u: R.J. Sternberg (Ed.) Thinking and problem solving, Aca­demic Press, San Diego, 1994, str. 37-79.
8. A. Facione, Critical thinking: A statement of expert consensus for purposes of educational assesment and instruction, California Academic Press, Millbrae, CA, 1990.
9. D. R. Garrison, „Critical thinking and self-directed learning“, Adult Education Quarterly, 1992, 42/3, 136-148.
10. T. Gelder van, „Teaching critical thinking: Some lessons from cognitive science“, College Teaching, 2005, 53/1, str. 41-46.
11. R. Glaser, An experiment in the development of critical thinking, Teachers Col­lege of Columbia University, New York, 1941.
12. R. Glaser, „On the nature of expertise“, u: C. Schooler i W. Schaie (Eds.) Cognitive functioning and social structure over the life course, Ablex, Norwood, 1988, str. 81-94.
13. Ј. Хабермас, Теорија и пракса: Социјалнофилозофске студије, БИГЗ, Београд, 1980.
14. D. F. Halpern, Thought and knowledge: An introduction to critical thinking, Law­rence Erlbaum Associates, Mahwah, NJ, 1996.
15. D. F. Halpern, „Teaching critical thinking: Helping college students develop the skills and dispositions of a critical thinker“, New Directions for Teaching and Learning, 1999, 80, str. 72.
16. C. McCarthy, „Why be Critical: The Justification of Critical Thinking“, u: H.A. Alexander (Ed.), Philosophy of Education, Philosophy of Education Society, Champaign, IL, 1992.
17. S. Norris, „Synthesis of research on critical thinking“, Educational Leadership, 1985, 42/8, 40-45.
18. Ј. Пешић, „Еманципаторна улога критичког мишљења”, Српска политичка мисао, 2006, 3-4, стр. 9-32.
19. Ј. Пешић, Критичко мишљење: Од логике до еманципаторне рационалности, Институт за психологију, Београд, 2008.
20. Л.С. Виготски, Мишљење и говор, Нолит, Београд, 1983.
21. B. Warnick, E. Inch, Critical thinking and Communication, Macmillan, New York, 1994.