ПОРОДИЦА КАО КАТЕГОРИЈА КОЛЕКТИВНИХ ПОЛИТИЧКИХ ПРАВА

Александар Фатић

Александра Булатовић

Сажетак

Питања о људским правима се данас дискутују пре свега у контексту индивидуалних права, као супротстављених колективним интересима. У складу са дугом либералном политичком традицијом, људска права се углавном сагледавају као суштински противна колективним правима, која могу ограничити слободу појединца да прави изборе који би могли угрозити релевантне колективне интересе. У овом тексту се људска права сагледавају као изведена социјална права. Као што природа и идентитет заједнице којој појединац припада битно одређују идентитет тог појединца (Агамбенов појам „Социалитас”, или „друштвености”), индивидуална права немају пуно значење ван контекста вредности, права и интереса заједнице. Описани контекст тек омогућава постојање аутентичног и чврстог појма националног интереса. По дефиницији, национални интереси су повезани са колективним правима и визијама заједнице; они никад не почивају на погледима и ставовима индивидуалног, изолованог појединца. Једно од кључних колективних права, и у исто време колективних интереса, које конституише национални интерес је скуп права породице. У овом тексту се аргументише да одговарајућа заштита породице и породичних права баца сенку на саму претпоставку о моралности и политичкој легитимности различитих савремених идеологија, укључујући и феминистичку идеологију, које сугеришу да, уместо да се штите права и интереси породице као примарни национални интерес, држава треба да штити појединце од породице. Идеологије које породицу представљају као токсичну, као извор претње индивидуалној добробити, у ствари су антисоцијалне, тоталитарне идеологије. Највећи број аргумената које такве идеологије износе против породице у ствари се са једнаком снагом могу применити против социјалности било ког типа. Стога у овом тексту аргументујемо да се Агамбенов „морални императив” да сваки појединац доприноси, на начине који су му на располагању, социјалности његовог друштва, односи на одговарајуће разумевање породице и треба да се схвати као сама основа анти-тоталитарног мишљења.

Референце

• Agamben, Giorgio, and Adam Kotsko. 2013. Opus Dei: An Archaeology of duty. Stanford: Stanford University Press.
• Almond, Brenda 2008. “Family: Social construction or natural phenomenon?.ˮ Studies: An Irish Quarterly Review 97 (385): 29–43.
• Almond, Brenda. 2006. The fragmenting family. Oxford: Clarendon Press.
• Amato, Paul R. 2010. “Research on divorce: Continuing trends and new developments.” Journal of Marriage and Family 72: 650–666. https://www.jstor.org/stable/40732501.
• Ashworth, Andrew. 1996. Censure and sanctions. Oxford: Oxford University Press.
• Braithwaite, John, and Philip Pettit. 1992. Not just deserts: A republican theory of criminal justice. Oxford: Oxford University Press.
• Chopra, Deepak. 1993. Ageless body, timeless mind. New York: Random House.
• CNN. 2022. “June 24, 2022, Roe vs. Wade news.ˮ https://edition.cnn.com/politics/live-news/roe-wade-abortion-supreme-court-ruling/index.html.
• Declaration of Independence: A Transcription. 1776. National Archives. Poslednji pristup 17.5. 2021), https://www.archives.gov/founding-docs/declaration-transcript.
• Dragišić-Labaš, Sanja. 2019. „Partnersko nasilje, tradicionalni stavovi i upotreba alkohola u Srbiji.”  Crimen 10 (2): 109–121.
• Đurković, Miša. 2021. „Presuda VKS je razlog za smenu Brankice Janković.” Novi standard. Poslednji pristup 17. 5. 2021. https://standard.rs/2020/08/05/m-djurkovic-presuda-vks-je-razlog-za-smenu-brankice-jankovic/.
• Erler, Michael and Malcolm, Schofield. 2005. “Epicurean ethics.ˮ In The Cambridge history of Hellenistic philosophy, eds. Keimpe Algra, Jonathan Barnes, Mansfeld  Jaap and Malcolm Schofield, 642–674. Cambridge: Cambridge University Press.
• Fatić, Aleksandar. 2021. “In defence of integrative violence: How can philosophical practice augment organic social controlˮ. Synthesis Philosophica 36 (1): 109–124.
• Fatić, Aleksandar. 2022. Philotherapy: The philosophical integration of pychotherapy. Maryland: Lexington Press (u pripremi za štampu).
• Feinberg, Mark E., Solmeyer, Anna R. and Susan M. McHale. 2012. “The third rail of family systems: Sibling relationships, mental and behavioral health, and preventive intervention in childhood and adolescence.ˮ Clinical Child and Family Psychology Review 15: 43–57. doi: doi.org/10.1007/s10567-011-0104-5.
• Frankl, Viktor. 1978. The unheard cry for meaning. New York: Simon and Schuster.
• Grossman, Dave. 2009. On killing. New York: Back Bay Books.
• Harari, Zuval Noah. 2011. Sapiens: A brief history of humankind. London: Vintage.
• Hornaj, Karen. 2004. Neurotična ličnost našeg doba. Beograd: Čigoja. Prevod Dušan Kosović i Radomir Šaranović.
• Jeffries, Sherryl, and Candace Konnert. 2002. “Regret and psychological well-being among voluntarily and involuntarily childless women and mothers.” The International Journal of Aging and Human Development 54, 2. doi: https://doi.org/10.2190%2FJ08N-VBVG-6PXM-0TTN.
•  Ljotić, Dimitrije. 2003. „Dva izlaza.ˮ U Sabrana dela, tom 2. Beograd: Iskra.
• Pavićević, Olivera, i Aleksandra Bulatović. 2018. „Otpornost, dobrobit i društveni kapital: sadejstva i kolizije.” Kultura polisa 15 (35):  531–544.
• Pettit, Philip. 1999. Republicanism: A theory of freedom and government. Oxford: Oxford University Press.
• Seligman, Adam B. 2000. The problem of trust. Princeton: Princeton University Press.
• Siegel, Bernie. 2009. Ljubav, medicina I čuda. Prevod: Jelena Marković. Beograd: Plavi jahač.
• Vasiljević, Lidija. 2008. „Feminističke kritike pitanja braka, porodice i roditeljstva.” U Neko je rekao feminizam: Kako je feminizam  utricao na žene XXI veka, ur. Adriana Zaharijević, : 94–119. Beograd: Žene u crnom; Centar za ženske studije i istraživanje roda; Rekonstrukcija Ženski fond.
• Veselinović, Dobrica. 2022. Twitter. 25 jun 2022. https://twitter.com/dobrinacelnik/status/1540468574115995653?t=XHeeDMaKpzO4uu-15YOgYQ&s=03.
• Waldron, Jeremy. 2012. Dignity, rank and rights. Oxford: Oxford University Press.