ПОПИС 2022 – СТАНОВНИШТВО СРБИЈЕ ПРЕМА НАЦИОНАЛНОЈ ПРИПАДНОСТИ

Др Нада Радушки, заменик председника Научног већа

Сажетак

Етнодемографска и етностатистичка проучавања становништва Србије према националној припадности заснивају се на пописима као најважнијим, званичним изворима података, који се одржавају сваких десет година и пружају информације о демографском кретању, броју и карактеристикама свих етничких заједница у Србији, али и базу података за доношење неопходних мера популационе, социјалне, економске, мањинске и других државних политика, значајних за стабилан, равномеран и просперитетан развитак земље. У раду је истакнуто деловање различитих фактора на национално декларисање, као и флотантност овог обележја које је, иначе, фигурирало у свим пописима, а чија субјективност је утицала на велике осцилације у бројности појединих етничких заједница, као и на поузданост и могућност компарације пописних резултата. На промене у популационој динамици свих, а посебно неких националности битан утицај имала је и промењена пописна методологија, критеријуми, класификације и дефиниције, првенствено као резултат политичких одлука и друштвених околности. У раду се анализира национални састав становништва Србије (без Косова и Метохије) према подацима последњег пописа из 2022. године, као и значајне демографске промене које су се десиле у периоду између два пописа (2011-2022), уз сагледавање сличности и разлика између региона Србије. У фокусу истраживања су најважнији фактори који су утицали на промену етничке структуре, као што су разлике у стопама природног прираштаја и миграционог салда према националности, али и етничка алтернација под утицајем бројних недемографских, и то политичких, социјалних, религијских, психолошких и других чинилаца. Различита популациона динамика етничких заједница детерминисала је правац и интензитет промена националног састава становништва, као и процес етничке хомогенизације или дисперзивности појединих националности, што је свеукупно креирало и мењало етничку слику Србије.      

Референце

Farkas, Lialla. (2017). European Commision Analysis and comparative review of equality data collection practices in the European Union Data collection in the field of ethnicity https://commission.europa.eu/system/files/2021-09/data_collection_in_the_field_of_ ethnicity.pdf pristupljeno (27.10.2023).

Gigović, Ljubomir. 2009. „Etnički procesi stanovništva Novog Pazara u drugoj polovini XX veka.“ Demografija, knjiga 6, 133-148. Beograd: Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu – Institut za demografiju. 

Grad Subotica 2011. Poslednji pristup 27.12.2023. http://www.gradsubotica.co.rs/madarsko-drzavljanstvo-za-sve-starosedeoce

Haug, Werner, Paul Compton, and Youssef Courbage. 2000. „The demographics characteristics of national minorities in certain European states“. Population Studies, No. 31, Vol. 2. Strasbourg: Council of Europe.

Haug, Werner, Youssef Courbage, and Paul Compton. 1998. „The demographic characteristics of national minorities in certain European states”. Population Studies, No. 30, Vol. 1. Strasbourg: Council of Europe.

Knežević, Aleksandar. 2011. „Metodološki problemi etnostatističke evidencije i etnodemografskih proučavanja stanovništva Srbije.“ Demografija, knjiga 8, 199-144. Beograd: Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu – Institut za demografiju. 

Marković, Saša. 2021. Bunjevci u procepu stvaranja nacionalnog identiteta. Subotica: Centar za kulturu Bunjevaca Ambrozije Šarčević.

Opre Rоma Srbija. 2022. Bilten, novembar 2022. http://www.opreromasrbija.rs/bilten/22-bilten-novembar-2022#-Toc12011598 (13.10.2023).

Petsinis, Vassilis. 2004. „Vojvođanske nacionalne manjine – sadašnje stanje i budući trendovi”, Sociološki pregled, br.1-2: 219-237.

Radovanović, Svetlana. 1995. „Etnička struktura i maternji jezik stanovništva.“ U Stanovništvo i domaćinstva SR Jugoslavije prema popisu 1991, 185-216. Beograd: Institut društvenih nauka – Centar za demografska istraživana i Savezni zavod za statistiku.

Radovanović, Svetlana. 2005. „Dva veka popisne statistike u Srbiji.“ Demografija, knjiga 2, 33-43. Beograd: Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu – Institut za demografiju.

Raduški, Nada. 2007. Nacionalne manjine u Centralnoj Srbiji – etničke promene i demografski razvoj. Beograd: Institut društvenih nauka.

Raduški, Nada. 2013. „Nacionalna pripadnost stanovništva po popisu 2011. godine.“ Srpska politička misao, br. 1.

Raduški, Nada. 2023. „Bunjevci u Srbiji – Hrvati, Srbi, ili posebna nacionalna zajednica.“, Politička revija, br. 1.

Republički zavod za statistiku. 2012. Nacionalna pripadnost, podaci po opštinama i gradovima, Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. u Republici Srbiji, knjiga 1. Beograd: RZS.

Republički zavod za statistiku. 2023. Nacionalna pripadnost, podaci po opštinama i gradovima, Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. u Republici Srbiji, knjiga 1. Beograd: RZS.

Spasovski, Milena. 1994. „Teritorijalni razmeštaj naroda i nacionalnih manjina u SR Jugoslaviji.“ Jugoslovenski pregled, br. 1: 27-39.

Stanojčić, Ilija i Milica Sentić. 1968. „Neke promene u međunacionalnoj strukturi i odnosima u Jugoslaviji.“ Statistička revija, br. 1-2.

United Nations Economic Commission for Europe. 2015. Conference of European statisticians Recommendations for the 2020 Census of Population and Housing. New York and Geneva.