Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

ПОЛИТИКE УСКЛАЂИВАЊА РОДИТЕЉСТВА И РАДА КАО ДЕО ОДГОВОРА НА НИЗАК ФЕРТИЛИТЕТ

Анкица Шобот

Сажетак

У фокусу текста јесте усклађивање родитељства и рада као део политика према ниском фертилитету. Циљ је да се истакне важност овог питања и да се укаже на специфичности решења усмерених ка његовом регулисању. Емпиријска истраживања и статистички подаци говоре о негативном утицају конфликта улога запослених родитеља на висину фертилитета. На одређеном степену социо-економског развоја, усклађеност родитељства и рада јесте неопходан услов стварања повољног оквира одлучивања о рађању. Елементи дефинисања политика су специфичност услова на мaкро и микро нивоу, образовне и економске карактеристике женског становништва, обрасци родних улога и карактеристике тржишта рада. Тенденције ојачавања родне равноправности, упућују на важност социо-професионалне хетерогености женског становништва, при чему усклађивање улога имплицира не само запосленост, већ и могућност професионалне реализације. Европске државе успоставиле су различите модалитете родитељског одсуства и збрињавања деце запослених родитеља, као две најважније мере политике усклађивања родитељства и рада. Заједничка одлика успешних политика јесте уједначенија подела родитељске улоге у погледу подизања мале деце и уважавање потреба родитеља с обзиром на њихов социо-професионални статус. Из угла унапређивања политичких одговора на низак фертилитет у Србији, подвучено је неколико битних констатација. То су: важност политике усклађивања родитељства и рада са становишта регулисања ниског фертилитета, диференцираност социо-економских услова и културних норми међу државама за резултат има различите приступе и модалитете, а оно о чему је неопходно водити рачуна јесу тенденције у сфери родног односа и тржишта рада.

кључне речи:

Референце

    1. Благојевић Марина, Жене изван круга, Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета, Београд, 1991.
    2. Благојевић Марина, Родитељство и фертилитет: Србија деведесетих, Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета, Београд 1997.
    3. Игњатовић Сузана и др, Грађани и грађанке Србије о родној равноправности, Управа за родну равноправност Министарства рада и социјалне политике, Београд, 2011.
    4. РЗС, Демографска статистика у Републици Србији 2014, Београд, 2015.
    5. Томановић Смиљка и др. Постајање родитељем у Србији: социолошко истраживанје транзиције у родитељство,Филозофски факултет Универзитета у Београду, 2016.
    6. Шобот Анкица, Родна неравноправност у Србији – демографско гледиште, Институт друштвених наука, Београд, 2014.
    7. Abrahamson Peter, “Continuity and consensus: governing families in Denmark”, Journal of European Social Policy, 5/2010, стр. 399-409.
    8. Adema Willem, et al., “Changes in Family Policies and Outcomes: Is there Convergence?”, OECD Social, Employment and Migration Working Papers, 157, OECD Publishing, 2014. Internet, http://dx.doi.org/10.1787/5jz13wllxgzt-en, 15/03/2015.
    9. Anxo Dominique, Thomas Ericson, „Self-employment and parental leave“­, Small Business Economics, No.2/2015, Autor`s personal copy.
    10. Castles G. Francis, “The World Turned Upside Down: Below Replacement Fertility, Changing Preferences and Family-Friendly Public Policy in 21 OECD Countries”, Journal of European Social Policy, 3/2003, стр. 209-227.
    11. Gauthier H. Anne, “Some theoretical and methodological comments on the impact of policies on fertility”, Vienna Yearbook of Population Research 2008, DOI: 10.1553/populationyearbook2008s24, стр. 25-28.
    12. Gauthier H. Anne, Dimiter Philipov, “Can policies enhance fertility in Europe?”, Vienna Yearbook of Population Research, 2008.
    13. Kohler Hans-Peter, et al., “Low Fertility in Europe: Causes, Implications and Policy Options”, in: The Baby Bust: Who will do the Work? Who Will Pay the Taxes?, (приредио Fred Harris), Lanham, MD: Rowman & Littlefield Publishers, 2006. стр. 48-109.
    14. Mandel Hadas, Semyonov Moshe, “Family Policies, Wage Structures, and Gender Gaps: Sources of Earnings Inequality in 20 Countries”, American Sociological Review, 6/2005, стр. 949-967.
    15. McDonald Peter, “Low Fertility and Policy”, Ageing Horizons, No.7/2007, стр. 22-27
    16. McDonald Peter, “Low Fertility and the State: The Efficacy of Policy”, Population and Development Review, Vol. 32, No. 3/2006, стр. 485-510.
    17. McDonald Peter, “Very Low Fertility Consequences, Causes and Policy Approaches”, The Japanese Journal of Population, 1/2008. стр. 19-23.
    18. Neyer Gerda, “Family policies and fertility in Europe: Fertility policies at the intersection of gender policies, employment policies and care policies” Wоrking paper 010/2006, Max Planck Institute for Demographic Research, стр. 1-31.
    19. Oláh Sz Livia, “Time policies and fertility: Fertility rates, female work and the time structure of early childhood education in post-war Europe”, in: Zeitschrift für Pädagogik54, (приредили Ludwig Stecher, et al.), Ganztägige Bildung und Betreuung, Beiheft, 2009, стр. 247-265.
    20. Šobot Ankica, „Economic activity of middle-aged women in Serbia as relevant gender equality issue“, Зборник Матице српске за друштвене науке, 148/2014, стр. 499-510.
    21. Sobotka Tomáš (приредио), Reproductive Decision-Making in a Macro-Micro Perspective: Synthesis and Policy Implications, Internet, https://www.ined.fr/fichier/s_rubrique/329/reproductive.decision.making.macro.micro.perspective.repro.fr.pdf, 17/11/2015.
    22. Sobotka Tomáš, Éva Beaujouan, “Two is the best? The Persistence of a Two-Child Family Ideal in Europe”, Population and Development Review, No. 3/2014, стр. 391-419.
    23. Surkyn Johan, Lesthaeghe Ron, “Value Orientations and the Second Demographic Transition (SDT) in Northern, Western and Southern Europe: An Update”, Demographic Research, Special Collection, 3/2004, стр. 45-86.
    24. Thévenon Olivier, “Family policies in Europe: available databases and initial comparisons”, Vienna Yearbook of Population Research, 2008, DOI: 10.1553/populationyearbook2008s165, стр. 165-177.
    25. Thévenon Olivier, “The political economy of child-related leave policies in OECD member states: key trends and the impact of the crisis”, Documents De Travail, INED, march, 2014.
    26. Thévenon Olivier, Solaz Anne, “Parental Leave and Labour Market Outcomes: Lessons from 40 Years of Policies in OECD countries”, OECD Social, Employment and Migration Working Papers, 141, Organisation for Economic Co-operation and Development, 2013, стр. 1-38.
    27. Thévenon Olivier, et al., Fertility Trends and Reversals: Economic Development and Other Influences, in: Reproductive Decision-Making in a Macro-Micro Perspective (REPRO) Synthesis and Policy Implications (приредио Tomáš Sobotka), стр. 20-38.
    28. UNECE, Internet, http://wunece.org/PXWeb2015/pxweb/en/STAT/STAT_30-GE__02-Families_households, 05/04/2016.
    29. Vitali Agnese, et al., “Preference Theory and Low Fertility: A Comparative Perspective”, European Jouranl Population, No. 25/2009, стр. 413–438.

     

периодика Политичка ревија 2/2017 УДК 304:314.33 121-136
https://doi.org/10.22182/pr.5222017.8
Линк ка издању часописа Политичка ревија - 2/2017