Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

ПОЛИТИЧКО–ПРАВНИ АСПЕКТИ ШИРЕЊА ЛАЖНИХ ВЕСТИ

Сажетак

Лажне вести утичу на политику на разне начине. Њихово ширење може имати озбиљне политичке импликације, посебно на безбедносном плану. Лажне вести прате свет политике од најстаријих времена, али данас представљају глобални проблем, који захтева глобално решење. Моћ глобалне инфосфере (Интернет, мобилна телефонија, кабловска телевизија, целодневне вести), која подразумева дистрибуцију милијарди порука међу корисницима, заснована је на чињеници да људи поменуте поруке усвајају као истините, без непосредног личног искуства, али и без провере. Категорија истине постаје депласирана. Уместо ње долазе поруке, у које појединци верују по сопственом избору. Полазећи од слободе изражавања и права на правовремено и истинито информисање као полазне тачке, аутори настоје да дефинишу обим и садржину феномена лажних вести, идентификују политичке импликације њиховог ширења, изврше анализу постојећег правног оквира у Републици Србији и правних механизама државне реакције на ову девијантну друштвену појаву, посебно кривичноправних и предложе вишедимензионални приступ решавању овог сложеног феномена. На крају рада констатује се да би законодавство у овој области требало да има међународни карактер, те да буде интердисциплинарно, као и комплементарно са осталим механизмима социјалне политике, јер се само у садејству владиних агенција, цивилног сектора, научних радника, технолошких компанија и стручњака за политичку комуникацију могу развити ефикасни механизми интегрисани и у хоризонталној и у вертикалној перспективи.

кључне речи:

Референце

    1. Бодрожић Ивана, „Негативне криминалнополитичке тенденције и кривична дела тероризма у законодавству Немачке“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2017, стр. 213-227.
    2. Закон о јавном информисању и медијима, Службени гласник РС, бр. 83/2014, 58/2015 и 12/2016.
    3. Крга Бранко, Стратегија националне безбедности у теорији и пракси, Медија центар Одбрана, Београд, 2017.
    4. Кривични законик, Службени гласник РС, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016.
    5. Милашиновић Срђан, Кешетовић Желимир, Јевтовић Зоран, „Медијско друштво, рат и тероризам“, у зборнику: Спречавање и сузбијање савремених облика криминалитета, зборник радова 4, (приредили: Милан Милошевић, Остоја Крстић, Саша Мијалковић), Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2009, стр. 209-226.
    6. Парезановић Маркo, Политички преврат – савремени приступ, Нова српска политичка мисао, Београд, 2013.
    7. Симеуновић Драган, Теорија политике, I део, Удружење „Наука и друштво“, Београд, 2002.
    8. Симић Р. Драган, Наука о безбедности – савремени приступи безбедности, Јавно предузеће Службени лист СРЈ, Факултет политичких наука, Београд, 2002.
    9. Стајић Љубомир, Гаћиновић Радослав, Увод у студије безбедности, Драслар партнер, Београд, 2007.
    10. Стојановић Зоран, Коментар Кривичног законика, Службени гласник, Београд, 2016.
    11. Стојановић Зоран, Коларић Драгана, „Савремене тенденције у науци кривичног права и кривично законодавство Србије“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 3/2015, стр. 111-136.
    12. Устав Републике Србије, Службени гласник РС, бр. 98/2006.
    13. Allcott Hunt, Gentzkow Matthew, “Social Media and Fake News in the 2016 Election”, Journal of Economic Perspectives, American Economic Association, Missouri, 2/2017, стр. 211-236.
    14. Bressler Korinne, The Evolution of Fakе News, Internet, https://www.lexisnexis.com/communities/lexisnexis_biz/b/bizblog/archive/2017/07/13/the-evolution-of-fake-news.aspx, 28/06/2018.
    15. Brewer Paul R., Goldthwaite Young Dannagal, Morreale Michelle, “The Impact of Real News about ‘Fake News’: Intertextual Processes and Political Satire”, International Journal of Public Opinion Research, Oxford University Press, Oxford, 3/2013, стр. 323-343.
    16. Burkhardt M. Joanna, “Combating Fake News in the Digital Age”, Library Technology Reports, American Library Assosiation, Chicago, 8/2017, стр. 1-33.
    17. Deacon Richard, Britanska obaveštajna služba, Globus, Zagreb, 1980.
    18. European Commission, Directorate-General for Communication Networks, Content and Technology, A multi-dimensional approach to disinformation ‒ Report of the independent High level Group on fake news and online disinformation, Brussels, 2018.
    19. Gelfert Axel, “Fake News: A Definition”, Informal Logic, University of Windsor, Ontario, 1/2018, стр. 84-117.
    20. Joselit David, “Fake News, Art, and Cognitive Justice”, October, Ltd. and Massachusetts Institute of Technology, Cambridge, 159/ 2017, стр. 15-17.
    21. Nielsen Rasmus Kleis, Graves Lucas,“News you don’t believe”: Audience perspectives on fake news, Internet, https://reutersinstitute.politics.ox.ac.uk/sites/default/files/2017-10/Nielsen%26Graves_factsheet_1710v3_FINAL_download.pdf, 03/07/2018.
периодика Српска политичка мисао 3/2018 3/2018 УДК 343.5:32 247-260