Изабери језик:
Тема броја

АКТУЕЛНО

ПОЛИТИЧКО-ПРАВНА АНАЛИЗА ПОЛОЖАЈА КОРЗИКЕ У ФРАНЦУСКОЈ

Сажетак

Корзика представља територијалну целину sui gene­ris у оквиру француске Пете републике. Територијално веома пространа држава са традиционално снажним централизмом састављена од великог броја покрајина са различитим културно-историјским наслеђем, каква је Француска, је настојала да кроз посебан институционални оквир и политички приступ пружи доказ о максималном уважавању нарочито изражених специ­фичности корзиканског острва. Јаке аутономистичке, па и сепаратистичке тежње су дуго времена биле, а и данас су, узрок тензија ,,ниског интензитета’’. Концепт француске нације, модел регионалне управе и локалне самоуправе, примена уставних начела и норми у пракси, обим и садржина мањинских права, принцип територијалне целовитости држава, сва ова питања се мање или више преламају кроз данашњи правни и политички положај Корзике. Покушаћемо да у овом чланку ближе осветлимо комплексну правно-политичку проблематику овог француског острва уз делимично нужан културно-историјски осврт на корзикански идентитет. Даља политичка судбина и институционално уређење овог острва у једној мери свакако зависе од дешавања у жаришним или нестабилним срединама у Европи и свету, и самим тим од виталности међународноправног поретка, чија стабилност је значајно нарушена последњих 20-ак година низом аката директно супротних повељи Уједињених нација. Из свих ових разлога сматрамо да питање Корзике, недовољно познато нашој стручној и широј јавности, заслужује једну детаљнију анализу на овом месту.

кључне речи:

Референце

    1. André Torré, La Corse, une expérience de décentralisation originale pour la France, Organisations et Territoires, 2003;
    2. Ange Casta, La parabole corse, rencontres avec l’identité, Editions Albiana,Ajaccio, 1995.
    3. Charles Santoni, „Peuple corse et Etat-nation“, Confluences, N°9 1994;
    4. Denis Gingras, „L’autodétermination des peuples comme principe juridi­que“, Laval théologique et philosophique, 53, n°2, 1997.
    5. Elisabeth Dupoirier, La Question de l’identité et des partis régionalistes en Corse, Institut de Ciencies Politiques i Socials, Barcelona 2001;
    6. Ernest Renan, Qu’est-ce qu’une nation ?, Mille et une nuits, 1997.
    7. Isidre Molas, Partis nationalistes, autonomie et clans en Corse, Universitat Autonoma de Barcelona, Institut de Ciencies Politiques i Socials, Barcelona 2000;
    8. Јасна Милошевић-Ђорђевић, Човек о нацији – схватање националног идентитета у Србији, Институт за политичке студије, Београд, 2008;
    9. Jean-Michel Décurgis, Christophe Labbé, Armel Méhani, Olivia Recasens, „Sur la guerre qui ravage la Corse“, Le Point, 28.05.2009. http:// www.lepoint.fr/archives/article.php/347273
    10. Lexique des termes juridiques, Dalloz, Paris, 16ème édition, 2007.
    11. Liza d’Orazio, La Corse au petit écran; construction d’une identité méditerannéenne: imaginaire, culture et politique (1955-2007), thèse de doc­torat, Université d’Aix-Marseille 1, 2009.
    12. Марковић Ратко, Уставно право и политичке институције, Службени гласник, 2002.
    13. Michael Jonhs, „Europe’s Black Sheep: Explaining Ethnic Conflict in Corsica and Basque Country“, International Studies Association Annual Meeting, Montreal PQ, March 2004.
    14. Нада Радушки: ‘’Аутономија Јужног Тирола као пример решавања положаја националних мањина’’, Српска политичка мисао, 2/2009, Београд, стр. 242.
    15. Said Hassane Said Mohamed, ’’Le principe de l’indivisibilité de la Répu­blique et le droit de certains territoires à faire sécession’’, VlIème Congrès français de droit constitutionnel, Atelier n°4: Constitution et territoires, 25, 26 et 27 septembre 2008.
    16. Verpeaux Michel, Les collectivités territoriales en France, Dalloz, Paris, 2006.
    17. Ханс-Улрих Велер, Национализам: историја-форме-последице, Светови, Нови Сад, 2002.
периодика Политичка ревија 4/2010 УДК: 321.011:323.173(44) 209-230