ПОЛИТИЧКИ ИМПЕРИЈАЛИЗАМ У ЈЕЗИКУ РИМСКОГ ПРАВА

Огњен Вујовић

Сажетак

Чланак представља наставак истраживања које је аутор започео раније на ову тему. Предмет истраживања је терминологија римског права која је служила оправдању римских империјалних амбиција и циљева. Овде су идентификовани термини које су Римљани користили у правним текстовима и документима, а који су били у служби империјалне политичке манипулације у оквиру римског империјалног схватања слободе. Пријатељство (familiaritas), праведност (iustitia) и добробит провинције (utilitas provinciae), су појмови који потпомажу елиминисању идеје посебне државности покорених политичких ентитета. Упадљиво је да се том приликом нигде не помиње корист Рима. Можемо оправдано претпоставити да је она у ствари била на првом месту. Сви путеви ипак воде у Рим. Ти појмови омогућавају и стварање једног посебног идентитета, идентитета римског Комонвелта. Паралелно са истраживањем ове терминологије врши се упоређивање са терминологијом коју данас употребљавају велике силе у односима са другим државама и у својој политици уопште. Поред тога, користе се историјски метод, нормативни метод, политиколошки метод.

Референце

• Вујовић, Огњен. 2017. „Утицаји римског права на европско приватно право.” Српска политичка мисао 57 (3): 185–204. doi: 10.22182/spm.5732017.10.
• Čomski, Noam. 2010. Neuspele države. Novi Sad: Rubikon; Beograd: Beoknjiga.
• Frankopan, Piter. 2019. Novi putevi svile, sadašnjost i budućnost sveta. Beograd: Laguna.
• Fukujama, Frensis. 2007. Građenje države. Beograd: Filip Višnjić.
• The Latin library.com. n.d. “Gai Institutionum commentarii quattuor”. The Latin library.com. Последњи приступ: 14.02.2023. https://www.thelatinlibrary.com/gaius4.html#37
• The Romanian Law Library. n.d. “Corpus Iuris Civilis: Digesta”. The Romanian Law Library. Последњи приступ: 11.02.2023. https://droitromain.univ-grenoble-alpes.fr/
• Vujović, Ognjen. 2018. “Imperial language of the Roman Law.” In History of Legal Sources, The Changing Structure of Law, eds. Andreja Ktančević, Miloš Vukotić, Sebastiaan Vandenbogaerde and Valerio Massimo Minale, 175–185. Belgrade: University of Belgrade – Faculty of Law, Publishing and Information Center and Association of Young Legal Historians.