ПОЛИТИЧКИ, ЕКОНОМСКИ И ДЕМОГРАФСКИ ФАКТОРИ УТИЦАЈА НА ОБРАЗОВНЕ БУЏЕТЕ У ЗЕМЉАМА ЦЕНТРАЛНЕ И ИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ

Сажетак

Аутор у раду анализира низ могућих институционалних и друштвених објашњења за кретање нивоа јавне потрошње у буџетском сегменту образовања у бившим социјалистичким земљама европског континента. Иако неретко занемаривани као категорија у политиколошкој литератури, образовни буџети су последица сплета политичких констелација, институционалног дизајна, али и ширих економских и друштвених кретања. На прагу сада већ традиционалног модела, као главна експланаторна варијабла у овом раду нуди се партијска идеологија владајућих странака, док се кроз примењени регресиони модел тестира статистичка значајност низа других потенцијалних објашњења. Налази показују да на ниво јавних издатака за образовање у земљама Централне и Источне Европе утиче партијска композиција владе, изборни систем, постојање аранжмана са ММФ-ом, постконфликтно наслеђе, као и постигнути ниво постсоцијалистичке трансформације државе.

Референце

• Beck, U. 2004. Moć protiv moći u doba globalizacije – nova svjetskopolitička ekonomija. Zagreb: Školska knjiga.
• Benoit, K. & Laver, M. 2006. Party Policy in Modern Democracies. London: Routledge.
• Bertelsmann Stiftung. 2020. The Bertelsmann Stiftung’s Transformation Index (BTI). Последњи приступ 08. 09. 2021. https://www.bti-project.org/en/home/
• Blais, A., Blake, D. & Dion, S. 1993. „Do Parties Make a Difference? Parties and the Size of Government in Liberal Democracies“. American Journal of Political Science, 37(1), 30-62.
• Boix, C. 1997. „Political Parties and the Supply Side of the Economy: The Provision of Physical and Human Capital in Advanced Economies 1960–1990”. American Journal of Political Science, 41(3), 814–845.
• Budge, I. 2013. The standard right-left scale. Последњи приступ 08. 09. 2021. https://manifestoproject.wzb.eu/down/papers/budge_right-left-scale.pdf
• Bursać, D. 2018. Expert Survey on Party Ideology in Former Socialist Countries, 1990-2017. Последњи приступ 08. 09. 2021. http://www.ips.ac.rs/researchers/dejan-bursac/
• Busemeyer, M. R. 2007. „Determinants of public education spending in 21 OECD democracies, 1980–2001“. Journal of European Public Policy, 14(4), 582-610.
• Cameron, D. R. 1978. „The Expansion of the Public Economy: A Comparative Analysis“. American Political Science Review, 72(4), 1243-1261.
• Careja, R. & Emmenegger P. 2009. „The Politics of Public Spending in Post-Communist Countries“. East European Politics and Societies, 23(2), 165-184.
• Castles, F. G. 1982. „The impact of parties on public expenditure“. In The Impact of Parties: Politics and Policies in Democratic Capitalist States, ed. F. G. Castles, 21-96. London: Sage.
• Castles, F. G. 1989. „Explaining Public Education Expenditure in OECD Nations“. European Journal of Political Research, 17(4), 431-448.
• Castles, F. G. 1998. Comparative Public Policy: Patterns of Post-War Transformation. Northampton: Edward Elgar.
• Chin, M. J. & Shi, L. 2020. „The Impact of Political Party Control on Education Finance and Outcomes: Evidence from U.S. States“. Последњи приступ 08. 09. 2021. https://www.edworkingpapers.com/sites/default/files/ai20-280.pdf
• Easterlin, R. A. 2000. „The Worldwide Standard of Living since 1800“. The Journal of Economic Perspectives, 14(1), 7-26.
• European Commission. 2020. Eurostat. Последњи приступ 08. 09. 2021. http://ec.europa.eu/eurostat/data/database
• Hega, G. & Hokenmaier, K. 2002. „The Welfare State and Education: A Comparison of Social and Educational Policy in Advanced Industrial Societies“. German Policy Studies, 2(1), 143–173.
• Hicks, A. & Swank, D. H. 1984. „On the Political Economy of Welfare Expansion: A Comparative Analysis of 18 Advanced Capitalist Democracies, 1960-1971“. Comparative Political Studies, 17(1), 81-119.
• International Monetary Fund. 2020. IMF Data. Последњи приступ 08. 09. 2021. http://www.imf.org/en/Data
• Iversen, T. & Stephens, J. D. 2008. „Partisan Politics, the Welfare State, and Three Worlds of Human Capital Formation“. Comparative Political Studies, 41(4-5), 600-637.
• Jungblut, J. 2014. „Partisan Politics in Higher Education Policy: How Does the Left-Right Divide of Political Parties Matter in Higher Education Policy in Western Europe?“. In Higher Education in Societies – A Multi Scale Perspective, eds. G. Goastellec & F. Picard, 87-112. Rotterdam: Sense Publishers.
• Kittel, B. & Obinger, H. 2003. „Political Parties, Institutions, and the Dynamics of Social Expenditure in Times of Austerity“. Journal of European Public Policy, 10(1), 20-45.
• Klomp, J. & de Haan, J. 2013. „Political budget cycles and election outcomes“. Public Choice, 157(1-2), 245-267.
• Murrell, P. 1985. „The Size of Public Employment: An Empirical Study“. Journal of Comparative Economics, 9(4), 424-437.
• Pontusson, J. 2011. „Once Again a Model: Nordic Social Democracy in a Globalized World“. In What’s Left of the Left: Democrats and Social Democrats in Challenging Times, eds. J. Cronin, G. Ross & J. Shoch, 89-115. Durham: Duke University Press.
• Potrafke, N. 2011. „Does government ideology influence budget composition? Empirical evidence from OECD countries“. Economics of Governance, 12(2), 101-134.
• Ruggie, J. G. 1983. „International Regimes, Transactions and Change: Embedded Liberalism in the Postwar Economic Order“. In International Regimes, ed. S. D. Krasner, 195-232. Ithaca: Cornell Univerity Press.
• Swank, D. H. 1988. „The Political Economy of Government Domestic Expenditure in the Affluent Democracies, 1960 – 1980“. American Journal of Political Science, 32(4), 1120-1150.
• Transparency International. 2020. Corruption Perception Index. Последњи приступ 08. 09. 2021. https://www.transparency.org/
• World Bank. 2020. World Bank Open Data. Последњи приступ 08. 09. 2021. https://data.worldbank.org/