POLITIČKE NAUKE PRED IZAZOVOM GLOBALIZACIJE : GLOBALIZACIJA KAO TEMA I PROCES U SRPSKOJ POLITIKOLOGIJI – POLITIKOLOGIJA GLOBALIZACIJE I GLOBALIZACIJA POLITIKOLOGIJE

Aleksandra Mirović Janković

Petar Matić

Sažetak

Ovaj rad razmatra kako razvoj srpske politikologije, tako i savremene trendove u političkim naukama generalno, u kontekstu globalizacije i pratećih procesa. Autori ističu kako je globalizacija u velikoj meri doprinela alijenaciji političkih nauka iz nacionalnih okvira. Premda su danas političke nauke najvećim delom usmerene na proučavanje aktuelnih globalnih procesa, u radu se želi ukazati na to da je ipak neophodno da politikologija, u izvesnoj meri, ostane usmerena i na proučavanje partikularnih, nacionalnih i istorijskih iskustava vezanih za utemeljenje fundamentalnih oblika društvenog organizovanja, bilo da je reč o političkoj zajednici, to jest državi, ili naciji. Markiraju se dva nivoa evolutivnog razvoja političkih nauka u svetu: nivo disciplinarne emancipacije, to jest njihovo utemeljenje kao samostalne naučne discipline u okviru društvenih nauka, i nivo nacionalne emancipacije, koji je vezan za usmerenje politikologije na nacionalno istorijsko iskustvo i procese društvenog i političkog razvoja određene zemlje, to jest procese izgradnje zajednice, nacije i države (community, nation- i state-building), njihovu dinamiku i specifične forme. Konstatuje se da je, u slučaju srpske politikologije, ovaj drugi nivo naučnog razvoja ostao njena „slaba karika“, uz datu analizu uzročnika koji su doprineli takvom stanju. Na osnovu toga, iznosi se zaključak da je srpska politikologija direktno iz faze internacionalizma (marksistički utemeljenog) prešla u etapu globalizacije. Reč je o aktuelnoj razvojnoj fazi koja se odlikuje time da je globalizacija postala ne samo veoma popularna i jedna od značajnijih tema političkih nauka u nas (razvijena je svojevrsna politikologija globalizacije), nego je globalizacijski proces, u svojoj formi vesternističke unifikacije, uz još neke druge discipline društvenih nauka,  zahvatio i samu srpsku politikologiju (tako da imamo na delu i globalizaciju politikologije). Pored toga, ukazuje se na trend u političkim naukama, ali i srodnim naučnim disciplinama, ka primeni svojevrsne izomorfističke prakse, po ugledu na koncept institucionalnog izomorfizma, a koja vodi nekritičkom preuzimanju ili, jednostavno rečeno, „preslikavanju“ određenih ideja i rešenja iz drugih politikoloških tradicija. U tom kontekstu, prisutna je opšta kriza ideja, koje u velikoj meri bivaju ugušene predominantnim paradigmama, poput teorije javnog ili racionalnog izbora. Dok je u aktuelnim svetskim okvirima primetan upravo povratak ideja u središte politikološke misli, može se konstatovati da takav trend još uvek nije zaživeo i u srpskoj politikologiji.

Reference

• Вулетић, Владимир (прир.), Глобализација: Мит или стварност, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003.
• Вулетић, Владимир, „Ривалски приступи у изучавању глобализације“, у: Аспекти глобализације, (прир. Ивана Пантелић, Владо Павићевић et al.), Београдска отворена школа, Београд, http://www.bos.rs, стр. 24−34.
• Гиденс, Ентони, „Свет који нам измиче: Прво предавање“, у: Владимир Вулетић (прир.), Глобализација: Мит или стварност, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003, стр. 143−154.
• Институт за политичке студије, Београд, web презентација: http://www.ips.ac.rs/mision-and-vision/ (приступљено: 18/ 10/ 2018).
• Јовановић Милан, „Политички систем и институционални неред“, Политичка ревија, год. II, број 1, 2003, стр. 125−146.
• Линц Хуан, Степан Алфред,  Демократска транзиција и консолидација – Јужна Европа, Јужна Америка и посткомунистичка Европа, Филип Вишњић, Београд, 1998.
• Мировић Александра, Матић Петар, Изазови и парадокси глобализације, Институт за политичке студије, Београд, 2007.
• Мировић Александра, Милошевић Зоран, „Склоност Срба ка прихватању супра- и транснационалних идентитетских категорија: Југословенство и ‘евроунијство’“, у: Момчило Суботић (ур.), Српско питање на Балкану (Зборник радова са истоименог научног скупа), Институт за политичке студије, Београд, 2013, стр. 389−418.
• Мировић, Александра, „Глобализација: Ризици и могућности“, Политичка ревија, Vol. 6, бр. 01, 2005, стр. 173−190.
• Мировић, Александра, „Значај и одрживост националног идентитета у савременим глобализацијским и интеграционим процесима“, Национални интерес, год. VIII, Vol. 13, бр. 1, 2012, стр. 79−109.
• Робертсон Роналд, „Глобализација као проблем“, у: Unaffected Globalization, Globalization: Towards One World (Reading Materials), (selected by Obrad Savic), International Summer School for Democracy, Пераст, 2001.
• Albrow, Martin et al, “The impact of globalization on sociological concepts: Community, culture and milieu”, Innovation: The European Journal of Social Science Research, Vol. 1, No. 4, 1994, стр. 371−389.
• Arsenijević Damir, Jovanović Nebojša, „Bespuća politološke zbiljnosti“, Реч, no. 75/21, Београд, 2007, стр. 173−189.
• Béland, Daniel, Henry Cox, Robert (eds.),  Ideas and Politics in Social Science Research, Oxford University Press, Oxford, UK, 2011.
• Diamandouros P. Nikiforos, Spourdalakis Michalis, “Political science in Greece”, European Journal of Political Research, vol. 20, No. 3−4, 1991, стр. 375−387.
• DiMaggio Paul J., Powell Walter W., “The iron cage revisited: Institutional isomorphism and collective rationality in organizational fields”, American Sociological Review, Vol. 48, No. 2, 1983 , стр. 147−160.
• Grande Edgar, “Cosmopolitan Political Science”, The British Journal of Sociology, vol. 57, iss. 1, London School of Economics and Political Science, Wiley and Sons, London, 2006, стр. 87−111.
• Kenneth Prewitt, “Political Ideas and a Political Science for Policy”, Annals of the    American Academy of Political and Social Science, vol. 600, Sage Publications, Inc. in association with the American Academy of Political and Social Science, 2005.