Изабери језик:
Тема броја

ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА И ФИЛОЗОФИЈА ПОЛИТИКЕ

ПОЛИТИЧКЕ КОНЦЕПЦИЈЕ У ПЛАТОНОВИМ ДИЈАЛОЗИМА ДРЖАВА И ЗАКОНИ

Сажетак

У овом раду покушаћемо да покажемо како је Платоново учење о најбољој (идеалној) држави битно одређено његовом онтологијом. У периоду између писања Државе и Закона Платон развија Теорију начела, а ова теоријска позиција условљава принципијелну промену у разумевању уређења државе до које долази у дијалогу Закони, и на другачији однос Платона према демократији. Захваљујући пре свега радовима Ханса Кремера (H. Krämer) уочљиво је да Платон ревидира рану поставу теорије идеја. Приклањајући се становишту да у античком епохалном склопу прва филозофија представља основу за гносеолошка, етичка и политичка учења, овде смо настојали да у дијалогу Закони рефлектујемо ову промену, због које је поменути дијалог различит у односу на раније писану Државу.

кључне речи:

Референце

    1. Платон, Држава, превод А. Вилхар и Б. Павловић, БИГЗ, Београд, 1983.
    2. Платон, Закони, превео А. Вилхар, БИГЗ, Београд, 1990.
    3. Платон, Тимај, Младост, Београд, 1981.
    4. Platon Kratil, Teetet, Sofist, Državnik, Plato, Beograd 2000.
    5. Платон, Дијалози, Графос, Београд, 1987.
    6. Платон, Парменид, БИГЗ, Београд, 1976.
    7. Platon, Protagora, Sofist, Naprijed, Zagreb, 1975.
    8. Платон, Горгија, Култура, Београд, 1968.
    9. Платон, Ијон Гозба Федар, БИГЗ, Београд, 1985.
    10. Аристотел, Политика, БИГЗ, Београд, 1975.
    11. Аристотел, Matafizika, Liber, Zagreb, 1995.
    12. Аристотел, Nikomahova etika, Liber, Zagreb, 1983.
    13. Bobonich, Cristopher, Plato’s Utopia Recast: his Later Ethics and Politics, Oxford University press, Oxford 2002.
    14. Вебер, Алфред, Трагично и историја, Књижевна заједница Новог Сада, 1987.
    15. Гадамер, Х.Г. „Платон и пјесници“, Луча IV ½ 1987, Удружење за филозофију и социологију Црне Горе, Никшић 1987.
    16. Деретић, Ирина, „Дисконтинуитет са златним добом као почетак политичког и историјског: Платонов мит у Државнику (268d-274d)“, у Из Платонове филозофије, Плато, Београд, 2010.
    17. Жуњић, Слободан, Аристотел и хенологија, Просвета, Београд, 1988.
    18. Јегер, Вернер, Паидеиа, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1991.
    19. Krämer, H. Ј.“Die platonische Akademie und das Problem einer systematischen Interpretation der Philosophie Platons”, u Das Platonbild. Zehn Beitrage zum Platonverstrandnis, Hildеshem 1969.
    20. Милисављевић, Борис, „Платоново учењео начелима“, Филозофски годишњак 10/1997. Институт за филозофију Филозофског факултета у Београду, Београд 1997.
    21. Ступар, Милорад, Филозофија политике, Институт за филозофију и друштвену теорију/ИП „Филип Вишњић“ а.д. Београд, 2010.
    22. Попер, Карл, Отворено друштво и његови непријатељи – 1. Чар Платона (превео Бранимир Глигорић), БИГЗ, Београд, 1993.
    23. Fink, Еugen,„Metaphysik der Erziehung“ у Weltverständnis von Plato und Aristoteles, Frankfurt a. M. 197 1980.
    24. Хајдегер, Мартин, Увод у метафизику, „Вук Караџић“, Београд, 1976.
    25. Хајдегер, Мартин, Битак и вријеме, Напријед, Загреб, 1985.
периодика Српска политичка мисао 4/2015 УДК 321.01 Plato 33-51