PARLAMENTARNI I PREDSEDNIČKI IZBORI 2012.

Ognjen Pribićević

Sažetak

U ovom radu autor analizira najvažnije rezultate parlamentarnih i predsednički izbora održanih 2012. kao i kampanju koja im je prethodila. Prema njegovom mišljenju najvažnije karakteristike održa­nih izbora su: 1. Ovi izbori su doveli do prve radikalne promene vlasti u Srbiji od 2000. godine. Naime, ovo će biti prvi put od 2000. da vladu neće formirati partije pobednice nad autoritarnim režimom već one stranke koje su bile poražene u petoktobarskoj revoluciji. Tako će novu vladu sačinjavati SPS, SNS koja je nastala nakon cepanja ekstremno desne SRS i partija Mlađana Dinkića URS (bivši G17). Ipak, treba reći da su se i SPS i SNS u međuvremenu značajno promenile i da i programski i verbalno zastupaju pro demokratsku i pro evropsku orjentaciju. Neuspeh nekadašnjeg demokratskog bloka je tim veći što sve zajedno one i dalje imaju većinu u parlamen­tu ali zbog međusobnih konflikata i političkihrazlika nisu uspele da formiraju vladu. 2. Poraz Borisa Tadića na predsedničkim izborima 3. Veliki uspeh so­cialista Ivice Dačića. 4. Neuspeh Srpske napredne stranke da iskoristi veliko nezadovoljstvo birača i ostvari bolji rezultat na parlamentarnim izbori­ma 5. Relativno dobar rezultat Demokratske stran­ke i njenih koalicionih partnera na parlamentarnim izborima uprkos teškoj ekonomskoj krizi 6. Velika kriza partija desnice i neuspeh Srpske radikalne stranke da uđe u parlament. Pored ovih osnovnih karakteristika prema mišljenju autora izbore 2012. obeležio je i neuspeh DS da ostvari svoja važna tri cilja: da Boris Tadić pobe­di na predsedničkim izborima, da se politička scena ukrupni i svede na nekoliko stranaka uz dve najveće: DS i SNS. Umesto toga politička scena Srbije je postala još kompleksnija nego na prethodnim izbo­rima gde se u parlamentu pored 6 većih stranaka nalazi još četrdesetak manjih stranaka koje imaju jednog ili nekoliko poslanika. I treće, DS je pogrešnom strategijom jačanja svojih koalicionih partnera G17 i SPS-a kao i pomažući stvaranje SNS-a direktno doprinela svom padu sa vlasti i stvaranju nove vladine koalicije u kojoj su upravo ove tri stranke.

Reference

1. Антонић Слободан, Консолидовање демократских установа у Србији после 2000, Службени гласник, 2007.
2. Ђурковић Миша, Конзервативизам и конзервативне странке, Службени гласник, 2007.
3. Гоати Владимир, Партијска сцена Србије после 2000, ФЕС и ИДН, 2002.
4. Гоати Владимир, Политичке партије и партијски систем, ФПН, Подгорица, 2008.
5. Орловић Славиша, Политички живот Србије (између партократије и демократије), Службени гласник, 2008.
6. Орловић Славиша, прир., Партије и избори у Србији, Чигоја, 2011.
7. Pribicevic Ognjen, Changing Fortunes of the Serbian Radical right, u knjizi The Radical Right, ed by Sabrina Ramet, Pennsylvania University Press, 1999, str. 193-213.
8. Прибићевић Огњен, Власт и опозиција у Србији, Радио Б92, 1997.
9. Прибићевић Огњен, „Српска десница: изазови и перспективе“, Српска политичка мисао, бр. 1/2011.
10. Прибићевић Огњен, „Изазови политичког помирења у Србији“, у књизи Међуетнички односи у функцији помирења, Конрад Аденауер Штифтунг, 2010.
11. Прибићевић Огњен, „Левица у Србији у потрази за новим идентитетом“, Политичка ревија, бр. 2/2011.
12. Славујевић Зоран, Изборне кампање, Поход на бираче, ФЕС, ИДН, ФПН, 2007.
13. Стојиљковић Зоран, Партијски систем Србије, Службени гласник, 2008.