OTIMANJE KOSMETA U PROCESU RASRBLJIVANJA BALKANA

Momčilo Subotić

Sažetak

Kosovsku „dramu“ treba, prevashodno, posmatrati kroz vizuru promenjenih geopolitičkih odnosa između velikih sila i kao ključnu kariku u procesu rasrbljivanja Balkana, kao svojevrsne političke i vojne laboratorije i geostrateške prethodnice u „pohodu“ Zapada na Istok. Ukoliko se ovako shvati trenutni poraz Srba u borbi za „jugoslovensko nasleđe“, lakše će biti da, uz pomoć svojih saveznika prvenstveno ojačale Rusije, zahtevamo da se na nekoj novoj konferenciji pravedno i trajno reše sva nerešena, u suštini samo zamrznuta pitanja koja je proizveo „razbiraspad“ jugoslovenske države. Teško je razumeti uslovljavanje Srbije da uđe u EU bez Kosova i Metohije, odnosno da prizna Kosovo kao uslov sopstvenog članstva. Značilo bi to potpunu nejednakost i neravnopravnost evropskih naroda i njihovih zemalja. Jer, na jednoj strani se Berlinski zid ruši, a na drugoj između srpskog naroda podeljenog između novonastalih satelitskih antisrpskih država podižu novi zidovi. Na toj osnovi urušena je Republika Srpska Krajina, legitimna država srpskog naroda na svom istorijskom i etničkom prostoru. Isto tako, vrše se eksperimenti u dejtonskoj BiH s nedvosmislenim ciljem gašenjem Republike Srpske kroz preoblikovanje BiH u unitarnu državu. To svakako podrazumeva, da se u skladu s međunarodnim pravom i evropskim standardima reši i problem Kosova i Metohije, ali i srpsko pitanje u celini.

Reference

1. Аврамов Смиља, Деструкција Југославије, у: Уставна повеља Државне заједнице Србија и Црна Гора, Београдски форум за свет равноправних, Београд, 2003.
2. Аврамовић Зоран, Косово и Метохија – да ли је НА­ТО бомбардовањем завршен посао отимања, Српска слободарска мисао, бр. 4, Београд, 2003.
3. Андраши Ј., Право на самоопредељење, Међународна политика, бр. 272-273, Београд, 1961.
4. Булајић Милан, Право на самоопредељење у Друштву народа и УН 1917-1962, Београд, 1963.
5. Влаховић Петар, Становништво Србије у другој половини XX века, Гласник етнографског института, Београд, 1989.
6. Гласјавности, Судар великих сила, Београд, 9. децембар 2009.
7. Димић Љубодраг/ Борозан Ђорђе, Југословенска држава и Албанци, т. I, Уводна студија, Београд, 1998.
8. Живковић Никола, Слика Срба у немачким медијима 1990-2000, у: Велика Србија – истине, заблуде, злоупотребе, уредници: В. Крестић/М. Недић, Српска књижевна задруга, Београд, 2003.
9. Кнежевић Милош, Косово у Србији – Србија у Европи, Национални интерес, бр. 01/2006, ИПС, Београд, 2006.
10. Кнежевић Милош, Изневерена држава, ИПС, Београд, 2007.
11. Краснићи Шкељзен, Самоопредељење Албанаца у ненасиљу – изградња националног идентитета наспрам Срба – сукоб или дијалог, Суботица, 1994.
12. Краснићи М., Нема мира на Балкану без самоопредељења Албанаца, Борба, 16. март, Београд, 1993.
13. Нушић Бранислав, Косово. Опис земље и народа, Про­света, Београд, 1986.
14. Обрадовић Константин, О вредности међународног права данас и вештини његовог коришћења, Међународна политика, бр. 1024, Београд, 1994.
15. Стојковић Момир, прир., Балкански уговорни односи 1876-1918, Београд, 1988.
16. Стојковић Момир, Косово и Метохија у балканским односима, Међународна политика, бр. 1085-1086, Београд, 1999.
17. Суботић Момчило, Право на самоопредељење и „југословенски експеримент“ прва, друга, трећа Југославија, ИПС, Београд, 2004.
18. Суботић Момчило, Новија српска политичка историја, део: Република Српска Крајина у геополитичком кључу, ИПС, Београд, 2006.
19. Суботић Момчило, Продужетак хрватске политике, Политичка ревија, бр. 04/2009, ИПС, Београд, 2009.
20. Суботић Момчило, Република Српска Крајина, Ко­сово и Метохија, Јужна Осетија-Абхазија и улога Русије, Национални интерес, бр. 02/2009, ИПС, Београд, 2009.
21. Ћосић Добрица, Косово, Новости, Београд, 2004.
22. Шушић Славољуб/Терзић Златоје, Од Бриона до Дејтона, Хронологија кризе на простору Југославије 1990-­1995, Београд, 2005.