ОПСЕНЕ ПОСТ-ПОЛИТИКОЛОГИЈЕ Политиколошко мишљење у „постистинском“ раздобљу

Милош Кнежевић

Сажетак

У раду се разматра хипотеза постојања „времена после истине“ у политици, политикологији и друштвеним наукама уопште. Синтагма постистинско време се третира као једна од идеолошких интенција препознавања сегментарног стања епохе, применом идеологема постизма или послеизма. Уз постизам, други оперативни модус хронополитичког обележавања карактера времена је ендизам или идеологема о окончању разноликих феномена људског света при крају историје. Оба алата атрибуирања политичких феномена функционишу унутар модела афирмације постојећег поретка некритичке обезнањености и одсуства могућности препознавања стварних узрока и детерминизма друштвене кризе.

Сазнајни и интерпретативни статус истине доводи се у сумњу у свим друштвеним па отуда и у политичким наукама. У политикологији тим више јер је политика такав облик људске праксе у коме се истина тешко открива. У променљивој политици се заправо конфигуришу приближне истине – истиноликости. Релативност и интерактивност истине у политици рефлектује се и на политикологију. Одатле потиче и синтагма „постполитикологија“ у контрафактуалном и парадоксалном стању политикологије после политикологије.

Аутор разматра хипотезу постполитиколошке не/могућности, са становишта у коме се уважавају политичке метаморфозе али оспоравају како одумирање политике тако и науке о политици; нарочито онако како се на томе настоји у неомарксизму и неолиберализму. Идеолошка и доктринарна антиесенцијалистичка интенција подруштвљавања политике и неутралисања и неутрализовања политике, по мишљењу аутора није издржала пробу времена. У закључку аутор сматра да је политикологија преживела ударе транзиционе конфузије и ендистичко и постистичко докрајчавање. Такав закључак даје разлоге уверењу да политикологија, као посебни научни корпус у области друштвених наука, ни издалека није исцрпела могућности мултидисциплинарног развоја.

Референце

• Вирилио Пол, Информатичка бомба, Светови, Нови Сад, 2000
• Виртуална историја. Да се догодило другачије, Фергусон Нил, „Виртуална историја: ка ‘хаотичној’ теорији прошлости“, Градац, бр. 196-197, Чачак, 2014.
• Душанић Јован, Неолиберализам, Catena mundi, Београд, 2015.
• Епштајн Н. Михаил, После будућности, Судбина постмодерне, том други, Драслар партнер, 2010.
• Иглтон Тери, Илузије постмодернизма, Светови, Нови Сад, 1997.
• Катић Небојша, Из другог угла, Catena mundi, Београд, 2015.
• Кнежевић Милош, „Време и простор глобализације. Силицијумско архе човечанства“, зборник Време глобализације, приредио Милош Кнежевић, ДК „Студентски град“, Београд, 2003.
• Кнежевић Милош, „Обрасци у менама мишљења. Разноликост и несталност образаца у свету живота“, зборник Промене образаца мишљења, Дом културе „Студентски град“, Београд, 2011.
• Кнежевић Милош, Призма геополитике. Геополитичка димензија националног идентитета, Институт за политичке студије, Београд, 2013.
• Новаковић Станиша, Савремена организација и улога науке, Институт за филозофију Филозофског факултета у Београду, Београд, 2001.*
• Belsi Ketrin, Poststrukturalizam. Sasvim kratak uvod, Službeni glasnik, Beograd, 2010.
• Beri Norman, Uvod u modernu političku teoriju, Službeni glasnik, Beograd, 2007.
• Boaz David, Libertarijanizam. Osnove, CLSD, Beograd, 2003.
• Brajdoti Rozi, Posthumano, Fakultet za medije i komunikacije Univerzitet Singidunum, Beograd, 2016.
• Valerštajn Imanuel, Posle liberalizma, Službeni glasnik, Beograd, 2005.
• Vatimo Đani, Kraj moderne, Bratstvo – jedinstvo, Novi Sad, 1991.
• Grej Džon, Liberalizam, CID, Podgorica, 1999.
• Kako otvoriti društvene nauke. Izveštaj Gulbenkijanove komisije za restrukturisanje društvenih nauka, Volerstin, Juma, Keler, Kocka Lekur, Mudimbe, Mušakoi, Prigožin, Tejlor, Trujo, zbornik, CID, Podgorica, 1997.
• Meyer Thomas, Mediokracija. Medijska kolonizacija politike, Politička misao, Zagreb, 2003.
• Mejno Žan, Uvod u političku nuku, Savez udruženja pravnika Jugoslavije, Beograd, 1960.
• Harvi Dejvid, Kratka istorija neoliberalizma, Mediteran, Novi Sad, 2012.
• Henis Vilhelm, Politička i praktička filozofija, Nolit, Beograd, 1983.