Тема броја
ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА И НЕОЛИБЕРАЛНИ МОДЕЛИ
ОДНОС ПОЛИТИКЕ И СТРАТЕГИЈЕ: РЕАФИРМАЦИЈА СТРАТЕГИЈСКИХ СТУДИЈА?
Сажетак
Рад усмерава пажњу научне и стручне јавности на значај проучавања стратегије и обнављање стратегијских студија. Аутор полази од претпоставке да је стратегија нераскидиво повезана са политиком и да је проучавање, исправно тумачење и примена принципа и начела ове науке и вештине линија опстанка, али и просперитета и националног уздизања држава. Притом, у раду аутор стратегију посматра као науку и вештину употребе остварених победа за постизање циљева политике. Приказан је теоријски оквир стратегије и велике стратегије, њихови чиниоци и сфера (поље) примене. Велика стратегија се приказује као највиши тип стратегије која усклађује и усмерава све ресурсе државе и тако обезбеђује њен опстанак у међународним односима. Представљена је синергија и прожимање стратегије, велике стратегије и политике у миру и рату. Аутор закључује да су стратегија, велика стратегија и политика тесно повезане, као и да доносиоци политичких одлука и команданти морају до детаља познавати њихове односе и законитости. Такође, аутор истиче потребу проучавања стратегијских студија и указује на њихову обнову у будућности. Наиме, према ауторовом мишљењу у светлу „убрзаних“ међународних односа са учесталим сукобима, ратовима и интервенцијама, стратегијске студије имају задатак да расветле бројна питања употребе војних и невојних снага.
Референце
- Анђелковић Јован, Појмови из ратоводства, Државна штампарија Београд, 1876.
- Арон Ремон, Мир и рат међу нацијама, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 2001.
- Божић Немања, Послератна глобална стратегија САД, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 1974.
- Бофр Андре, Увод у стратегију, ВИЗ, Београд, 1968.
- Врачар Милинко, Шарановић Јованка, „Трансформација рата на размеђу 20. и 21. века“, Српска политичка мисао, Vol. 60, No. 2, стр. 135–153.
- Вукадиновић Радован, Нуклеарне стратегије и међународни односи, Политичка култура, Загреб, 2006.
- де Жомини, Анри, Преглед ратне вештине, Геца Кон АД, Београд, 1938.
- Ерл Едвард Мид, Творци модерне стратегије, предговор нашем издању, Војна библиотека, Војно дело, Београд, 1952.
- Кастекс Раул, Стратегијске теорије, Војно дело, Београд, 1960.
- Леер Генрих Антонович, Стратегия (тактика театра военных действий), Санкт Петербург, 1885–1898.
- Мала енциклопедија Просвета, општа енциклопедија, четврто издање, део 1 (А–Ј), 1986.
- Мишић Р. Живојин, Стратегија – вештина ратовања, предавања на Вишој школи Војне академије од 1898.−1904. године, штампарија Давидовић, Београд, 1907.
- Сакан Момчило, „Дефинисање стратегије“, Војно дело, бр. 2–3, 2002, стр. 215–230.
- Свечин А. Александар, Стратегија, ВИЗ, Београд, 1956.
- Симић Драган, Светска политика, Факултет политичких наука, Чигоја штампа, Београд, 2009.
- Соколовски Василиј Данилович, Војна стратегија, ВИЗ, Београд, 1965.
- Стојковић, Биљана, „Различити приступи употреби појма стратегија у савременом добу“, Војно дело, бр. 3, 2009, стр. 241–269.
- Стокић Станојло, Рат и ратовање, друга свеска: трећи део: употреба војске: први одељак: тактика, Београд: Краљевско-српска државна штампарија, 1885, репринт, ВИЗ, Београд, 2004.
- Тзу Сун, Умеће ратовања, Алнари, Моно и Мањана, Београд, 2002.
- фон Клаузевиц Карл, О рату, редакција Војног дела, Београд, 1951.
- Харт Лидел, Стратегија посредног прилажења, редакција Војног дела, Београд, 1952.
- Balzacq Thierry, Dombrowski Peter, Reich Simon, “Is Grand Strategy a Research Program? A Review Essay”, Security Studies, Vol. 24, No. 1, 2018, стр. 1–29.
- Baylis John, “The Continuing Relevance of Strategic Studies in the Post-Cold War Era”, Defence Studies, London, Vol. 1, No 2. Spring 2001, стр. 1–14.
- Betts Richard K., “Should Strategic Studies Survive?”, World Politics, Vol. 50, Issue 1, October 1997, стр. 7–33.
- Duyvesteyn Isabelle, Jeffrey Michaels H., “Revitalizing Strategic Studies in an Age of Perpetual Conflict”, Orbis, winter 2016, стр. 22–35.
- Duyvesteyn Isabelle, Worrall James E., “Global strategic studies: a manifesto”, Journal of Strategic Studies, Vol. 40, Issue 3, 2017, стр. 347–357.
- Ejdus Filip, Međunarodna bezbednost: teorije, sektori i nivoi, Službeni glasnik, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beograd, 2012.
- Gray Colin S., Modern Strategy, Oxford University Press, Oxford, 1999.
- Herberg-Rothe Andreas, “Clausewitz’s Concept of Strategy – Balancing Purpose, Aims and Means”, Journal of Strategic Studies, Vol. 37, Nos. 6–7, 2014, стр. 903–925.
- Kennedy Paul, “Grand Strategies in War and Peace: Towards a Broader Definition” in: Grand Strategies in War and Peace, (ed. Paul Kennedy), Yale University Press, 1992.
- Lišanin Mladen, “What is the Obama Doctrine, and Has There Ever Been One?”, Serbian Political Thought, Vol. 14, No. 2, 2016, стр. 115–120.
- Luttwak Edward N., Strategy: The Logic Of War And Peace, Revised And Enlarged Edition, The Belknap Press of Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts, London, 2003.
- Miller Gregory D., Rogers Chris, Park Francis J. H., Owen William F., Meiser Jeffrey W., “A Dialogue On Strategy, On Strategy as Ends, Ways, and Means”, Parameters, Vol. 47, No. 1, Spring 2017, стр. 125–131.
- Staguhn Gerhard, Knjiga o ratu, Zašto ljudi ne mogu živjeti u miru, Mozaik knjiga, Zagreb, 2007.
- Strachan Hew, “The lost meaning of strategy”, Survival: Global Politics and Strategy, Vol. 47, No. 3 Autumn 2005, стр. 33–54.
- Vennesson Pascal, “Is strategic studies narrow? Critical security and the misunderstood scope of strategy”, Journal of Strategic Studies, Vol. 40, Issue 3, 2017, стр. 1–34.
- von Clausewitz Carl, On War I, London, 1962.
- Wylie John, Military Strategy – A General Theory of Power Control, Rutgers University Press, New Brunswick, 1967.