ОБАВЕШТАЈНИ РАД И ДИПЛОМАТИЈА

Радојица С. Лазић

Сажетак

Савремене обавештајне и дипломатске активности везују се за настанак модерних држава. Ипак, од када историја памти и записује односе између друштвених група, постоји у извесној мери и облику и обавештајна активност и дипломатија. Скоро сви стари народи су имали неку врсту гласника за преговоре о миру, али исто тако и за објаву рата. Ваљани обавештајни подаци о противнику, веома често, били су одлучујући у постизању победе у ратовању. Познати кинески војсковођа и стратег Сун Цу, у делу Умеће ратовања, посебан значај придавао је обавештајном раду у сагледавању противника. С друге стране, већ у античком периоду се појављује свест о неопходној неповредивости изасланика – преговарача, а много година касније успостављају се и правила о томе. Већ са првим појавама организоване дипломатске активности поставља се врло јасна граница шта је дозвољено, а шта није. Оно што није дозвољено, односно што прелази ту границу, свакако, спада у обавештајну активност. У овом раду главни акцент истраживања фокусиран је на однос између обавештавања, као једне од основних функција дипломатских представника и обавештајног рада, као делатности служби безбедности. У покушају да се направи разлика између ових активности, на основу доступних извора, анализираће се и одређени примери из политичке праксе у различитим деловима света, као и политизацијa обавештајних података.

Референце

1. Бајагић Младен, Методика обавештајног рада, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2015.
2. Бошковић Мило, „Права и дужности дипломатских представника и забрањени облици дипломатске активности“, у зборнику: Дипломатија, (приредио: Ђорђе И. Лопичић), Ваша књига, Београд, 2006, стр. 369-381.
3. Вајовић Петар, „Обавештавање као дипломатска функција“, у зборнику: Дипломатија, (приредио: Ђорђе И. Лопичић), Ваша књига, Београд, 2006, стр. 226-243.
4. Васић Душан, Превентивна дипломатија Теоријски концепт, нормативни оквир и политичке контроверзе, ЈП „Службени гласник“, Правни факултет у Београду, Београд, 2010.
5. Дашић С. Давид, Дипломатија, Савремена и Економска, КИЗ „Алтера“, Београд, 2013.
6. Делић Милан, Обавештајна делатност, МУП РС, Београд, 1996.
7. Јанев Игор, Увод у дипломатију, АГМ књига, Београд, 2015.
8. Каровић Павле, „Дефиниција дипломације“, у зборнику: Дипломатија, (приредио: Ђорђе И. Лопичић), Ваша књига, Београд, 2006, стр. 77-90.
9. Крећа Миленко, Међународно право представљања (дипломатско и конзуларно право), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2015.
10. Кризман Богдан, „Хисторијски развитак дипломације“, у зборнику: Дипломатија, (приредио: Ђорђе И. Лопичић), Ваша књига, Београд, 2006, стр. 51-75.
11. Лазић Радојица, Контрола служби безбедности у Србији, Академија за националну безбедност и ЈП „Службени гласник“, Београд, 2014.
12. Милошевић Милан, (Контра)шпијунажа, Медија центар „Одбрана“, Београд, 2011.
13. Митић Миодраг, Дипломатија делатност, организација, вештина, професија, ЈП „Службени гласник“, 2001, Београд.
14. Парезановић Марко, „Специјалне службе и енергетска безбедност“, Национална безбедност, бр. 1, Београд, 2014, стр. 21-45.
15. Петковић Милан, Тајни Ратници, Тетра ГМ, Београд, 1996.
16. Ронин Роман, Обавештајни рад, ЈП „Службени гласник“ и Факултет безбедности Универзитета у Београду, Београд, 2009.
17. Савић Андреја, Увод у државну безбедност, ВШУП, Београд, 2000.
18. Савић Андреја, Бајагић Младен; „Улога обавештајне активности у спољној политици“, Наука, безбедност, полиција, Полицијска академија, вол. 8, број 1, Београд, 2003, стр. 17-50.
19. Сатоу Ернест, Дипломатска пракса (приредио: Сер Ајвор Робертс), Holiwell Neopren, Београд, 2013.
20. Симовић Слободан, Индустријска шпијунажа и заштита пословне тајне, Графостил, Крагујевац,
21. Стајић Љубомир, Основи система безбедности, Правни факултет у Новом Саду, Београд, 2015.
22. Стајић Љубомир, Лазић Радојица, Увод у националну безбедност, Академија за националну безбедност и ЈП „Службени гласник“, Београд, 2015.
23. Цу Сун, Умеће ратовања, Бабун, Београд, 2014.
24. Betts Richard, Enemies of Intelligence: Knowledge and Power in American Na­tional Security, Columbia University, New York, 2007.
25. Denza Eileen, Diplomatic Law: Commentary on the Vienna Convention on Diplo­matic Relations, Oxford University Press, Oxford, 1998.
26. Pinkus Jonathan, „Intelligence and Public Diplomacy: The Changing Tide“, Jour­nal of Strategic Security, 7, No. 1, Spring 2014, стр. 33-46.
27. Rubin Michael, „The Temptation of Intelligence Politization to Support Diplo­macy“, International Journal of Intelligence and Counterintelligence, 29, No. 1, Taylor & Francis Group, 2016, стр. 1-25.
28. Scott Len, „Secret Intelligence, Covert, Action and Clandestine Covert Acton and Clandestine Dipomacy“, Intelligence and National Security, 19, No. 2, Taylor & Francis Ltd, 2004, стр. 322-341.
29. Watson Adam, Diplomacy: The Dialogue Between States, Routledge, London, 1991.
30. Williams Abiodуn, „Public Diplomacy in an Age of Faith“, in: Toward a New Pub­lic Diplomacy (ed. Philip Seib ), Palgrave Macmillan, New York, 2009, стр. 217-238.