Тема броја
ИЗ ПОЛИТИЧКЕ ТЕОРИЈЕ
О КОНЦЕПТУ „ВЕЛИКЕ СТРАТЕГИЈЕ” И ЊЕГОВОЈ КОРИСНОСТИ
Сажетак
Концепт великих стратегија присутан је у студијама спољне политике већ неколико деценија, мада у теоријској литератури не постоји консензус о његовом садржају и дометима. Овај рад нуди критички осврт на различите интерпретације поменутог концепта и поредећи схватања релевантних аутора, настоји указати на кључне карактеристике које би ваљана дефиниција великих стратегија требало да обухвати. Аутори овог рада потом сугеришу да велике стратегије обухватају визију идеалног стања политичке заједнице у којој су креиране, визију идеалног стања окружења те политичке заједнице, као и све ресурсе и акције које се могу применити да би се оствариле зацртане визије. Такође, рад испитује потребу за постојањем овог концепта и његову утемељеност, укључујући и дискусију о критикама које тврде да је концепт великих стратегија сувише флуидан и да је његова садржина већ покривена постојећим појмовима. Аутори закључују да концепт великих стратегија обогаћује студије спољне политике и да поседује своју специфичну различитост и аналитичку вредност и за то износе неколико основних аргумената. Прво, велике стратегије су корисне приликом историјског изучавања развоја појединих нација. Друго, концепт се показао као употребљив у веома плодним студијама насталим у домену геополитичке школе мишљења. Треће, формални спољнополитички и безбедносни документи држава широм света често могу имплицирати постојање великих стратегија тих држава. Четврто, сама свест о постајању концепта трајно је изменила начин размишљања доносилаца одлука, који сада теже водити спољну политику у складу са замишљеном великом стратегијом своје земље.
Референце
- Agnew, Robert. 2003. Re-visioning World Politics. London: Routledge.
- Beach, Deren, and Pedersen, Rasmus Brun. 2019. Analazying Foreign Policy. London: Red Globe Press.
- Berger, Peter L., and Luckmann, Thomas. 1991. The Social Construction of Reality. Harmondsworth: Penguin Books.
- Brands, Hal. 2012. The Promise and Pitfalls of Grand Strategy. Carlisle, PA: Strategic Studies Institute, U.S. Army War College.
- Brands, Hal. 2014. What Good Is Grand Strategy?. Ithaca, NY: Cornell University Press.
- Brecher, Michael. 1972. The Foreign Policy System of Israel: Setting, Images, Process. New Heaven: Yale University Press.
- Brown, Chris. 2019. Understanding International Relations. London: Red Globe Press.
- Clausewitz, Carl von, Beatrice Heuser, Michael Howard, and Peter Paret. 2007. On War. New York: Oxford University Press.
- Collin, Gray, and Sloan, Geoffrey. 1999. Geopolitics, Geography and Strategy. London: Routledge.
- Drezner, Daniel. W., Ronald R. Krebs, and Randall Schweller. 2020. “The End of Grand Strategy.” Foreign Affairs 99 (3): 107–117.
- Foster, Gregory D. 1985. “Missing and Wanted: A U.S. Grand Strategy.” Strategic Review 13 (4): 13–15.
- Gasbarri, Flavia. 2020. “Definitions, Debates and Foundational Concepts in Diplomacy, Foreign Policy, Grand Strategy and Statecraft.” Diplomacy and Foreign Policy. Class lecture at King’s College London, London, October 6, 2020.
- Hooft, Paul van. 2017. “Grand Strategy.” Oxford Bibliographies. Last modified 23 August 2017. https://www.oxfordbibliographies.com/view/document/obo-9780199743292/obo-9780199743292-0218.xml
- Kennedy, Paul. 1988. The Rise and Fall of the Great Powers. New York, NY: Random House.
- Kennedy, Paul. 1991. Grand Strategies in War and Peace. New Haven: Yale University Press.
- Layton, Peter. 2018. “Rethinking Grand Strategy.“ Small Wars Journal. Последњи приступ 19.9.2021. https://smallwarsjournal.com/jrnl/art/rethinking-grand-strategy
- Liddell Hart, Basil Henry. 1967. Strategy. New York: Praeger.
- Martel, William C. 2015. Grand Strategy in Theory and Practice. New York: Cambridge University Press.
- Ortmann, Stefanie, and Nick Whittaker. 2015. “Geopolitics and Grand Strategy.” In Strategy in the Contemporary World: an Introduction to Strategic Studies, eds. John Baylis, James J. Wirtz, and Colin S. Gray, 299–316. Oxford: Oxford University Press.
- Posen, Barry R., and Andrew L. Ross. 1996. “Competing Visions for U.S. Grand Strategy.” International Security 21(3): 5–53. doi:10.2307/2539272.
- Rosenau, James. 1970. “Foreign Policy as Adaptive Behavior: Some Preliminary Notes for a Theoretical Model.” Comparative Politics 2(3): 365–387. doi:10.2307/421308
- Silove, Nina. 2017. “Beyond the Buzzword: The Three Meanings of ‘Grand Strategy’.” Security Studies 27(1): 27–57. doi: 10.1080/09636412.2017.1360073.
- Spykman, Nicholas. 1966. America’s Strategy in World Politics: The United States and the Balance of Power. San Diego: Harcourt Brace.