НОВА ЕРА ЕВРОПСКОГ ИСТРАЖИВАЧКОГ ПРОСТОРА? КА НАУЦИ ЗАСНОВАНОЈ НА ЈАВНИМ ВРЕДНОСТИМА

Љиљана Рогач Мијатовић

Сажетак

У тексту се разматра како се кроз недавни развој европског истраживачког простора обликују нови вредносни оквири и перспективе дискурса јавне научне политике. У основи подухвата за анализу дискурса јавних научних политика је изазов који се тиче процењивања ненаучних, неекономских циљева, односно онога што обухвата оквир јавних вредности. Овај рад се стога не бави толико самим праксама научних истраживања и функционисања европског истраживачког простора, већ више анализом начина на који су постављени кључни приступи, принципи и вредности којима је он позициониран у документима научне политике ЕУ. Анализа докумената указује на начине на који су проблеми европске научне политике изражени у дискурсима, односно у концептуалним оквирима који дефинишу поље јавних политика у области научних истраживања и иновација попут “друштва знања”, ”науке за друштво и са друштвом”, “одговорног истраживања и иновација”, “отворене науке”, итд. Суштински, реч је о истраживачкој култури, тј. вредностима и нормама које подупиру систем научног истраживања, а које се тичу свих аспеката истраживања, каријера истраживача, као и позиције самог научног сектора у европском научном „екосистему“. Семантичком “игром” акронима ЕРА (European research area) у раду се преиспитује да ли нове научне политике најављују нову еру, односно нови почетак за Европски истраживачки простор, и у којој мери ће на том путу опстати јавне вредности науке, односно наука као јавно добро.

Референце

• Рогач Мијатовић, Љиљана. 2017. “Хуманистика у перспективи научне изврсности и европских истраживачких политика“, у: Култура и/или наука, ур. Александра Вранеш и Љи     љана Марковић, Београд: Филолошки факултет, стр. 125-136.
• Рогач Мијатовић, Љиљана. 2015. „Хуманистика, интердисциплинарност и производња знања у дигиталном добу“, у: Дигитална хуманистика, ур. Александра Вранеш и Љиљана Марковић, Београд: Филолошки факултет, стр. 13-24.
• Стојановић, Ђорђе и Петар Матић. 2010. Концепт стратешке културе: случај ЕУ. Политичка ревија 25 (3): 311-344. doi.org/10.22182/pr.2532010.17
• Alford, John, Scott Douglas, Karin Geuijen and Paul Hart. 2016. Ventures in public value management: introduction to the symposium. Public Management Review. 19(5):1-16, DOI:10.1080/14719037.2016.1192160
• Banchoff, Thomas. 2002. The Politics of the European Research Area. Washington: ACES Working Paper 2002.3.
• Beck Jørgensen, Torben and Barry Bozeman. 2007. Public Values An Inventory. Administration & Society. 39. 354-381, DOI: 10.1177/0095399707300703.
• Beck Jørgensen, Torben and Ditte-Lene Sørensen. 2013. Codes of Good Governance, Public Integrity, 15:1, 71-96, DOI: 10.2753/PIN1099-9922150104
• Bozeman, Barry. 2003. Public Value Mapping of Science Outcomes: Theory and Method. Knowledge Flows and Knowledge Collectives: Understanding the Role of Science and Technology Policies in Development. Columbia University. Vol. 2, Sec. 1, 4-47.
• Bozeman, Barry. 2007. Public Value and Public Interest: Counterbalancing Economic Individualism. Washington D.C: Georgetown University Press.
• Bozeman, Barry and Daniel Sarewitz. 2011. Public Value Mapping and Science Policy Evaluation. Minerva 49,1–23, doi.org/10.1007/s11024-011-9161-7
• Commission of the European Communities [COM] (2000), Towards a European Research Area, Brussels, 18 January 2000. (COM 2000, 6 final)
• Commission of the European Communities [COM] (2007), Green paper ‘The European Research Area. New perspectives’, Brussels, 4 April 2007. (SEC) 2007 412. COM (2007) 161 final
• European Commission (2020) Communication from the Commission A new ERA for Research and Innovation, Brussels, 30 September 2020. (COM/2020/628 final)
• European Commission (2021) Proposal for a Council recommendation on a Pact for Research and Innovation in Europe, Brussels, 16 July 2021. COM(2021) 407 final. 2021/0230 (NLE)
• Feynman, Richard P. 1955. The Value of Science. Engineering and Science. 19, 13–15.
• Ferretti, Federico, Ângela Guimarães Pereira, Dániel Vértesy and Sjoerd Hardeman. 2018. Research excellence indicators: time to reimagine the ‘making of’?, Science and Public Policy, Vol. 45, Issue 5, pp. 731–741, https://doi.org/10.1093/scipol/scy007
• Frenken, Koen. 2002. Europeanisation of Science. Tijdschrift voor Economische en Sociale Geografie, 93 (5): 563–570.
• Guzzetti, Luca. 2009. The ‘European Research Area’ idea in the history of Community policy–making. In: Delanghe, Henri et al. eds. European Science and Technology Policy: Towards Integration or Fragmentation? Cheltenham and Northampton: Edward Elgar.
• Haas, Peter M. 1992. “Introduction: Epistemic Communities and International Policy Coordination.” International Organization, 46 (1): 1–35. www.jstor.org/stable/2706951
• Hervás Soriano, Fernando and Fulio Mulatero. 2010. Knowledge Policy in the EU: From the Lisbon Strategy to Europe 2020. Journal of the Knowledge Economy, 1(4): 289–302. DOI: 10.1007/s13132-010-0020-9
• Husbands-Fealing, Kaye, Julia I. Lane, John H. Marburger Iii and Stephanie S. Shipp, eds. 2011. The Science of Science Policy: A Handbook. Stanford, Calif: Stanford Business Books.
• Irwin, Alan. 2002. Citizen Science: A Study of People, Expertise and Sustainable Development, Routledge.
• Mignolo, Walter. 2015. Globalization and the Geopolitics of Knowledge: The Role of the Humanities in the Corporate University. Nepantla: Views from South 4.1. 2003: 97-119.
• Mitzner, Veera. 2020. European Union Research Policy: Contested Origins. Springer.
• Moore, Mark H. 1995. Creating Public Value: Strategic Management in Government. Boston: Harvard University Press.
• Owen, Richard, Phil Macnaghten and Jack Stilgoe. 2012. Responsible research and innovation: From science in society to science for society, with society, Science and Public Policy, Volume 39, Issue 6, 751 -760, doi.org/10.1093/scipol/scs093
• Petkovska, Sanja. 2017. “Uticaj globalizacije na naučnu politiku i naučnoistraživački rad u Srbiji: vrednosti, diskursi i institucije.” Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu: Fakultet političkih nauka.
• Poincaré, Henri. 1958. The Value of Science. Dover Publications.
• Science Europe. 2021. An Inclusive ERA for Excellent Research. doi.org/10.5281
• Van den Hoven Jroen, Klaus Jacob, Linda Nielsen and Francoise Roure. 2013. Options for strengthening responsible research and innovation. Report of the Expert Group on the State of Art in Europe on Responsible Research and Innovation. Brussels: European Commission.
• Van der Meulen, Barend. 2002. Europeanization of Research and the Role of Universities: An Organizational-Cultural Perspective. Innovation, 15 (4): 341-355. DOI:10.1080/1351161022000042570
• Verschraegen, Gert and Michael Schiltz. 2007. Knowledge as a Global Public Good: The Role and Importance of Open Access. Societies Without Borders, 2 (2): 157-174. DOI:10.1163/187219107X203540
• Von Schomberg, Rene. 2013. A vision of responsible innovation. In: Responsible innovation, eds. R. Owen and J. Bessant. London: John Wiley. pp. 51-74. DOI:10.1002/9781118551424.ch3
• Wedlin, Linda and Maria Nedeva. 2014. Towards European Science: Dynamics and Policy of an Evolving European Research Space. Cheltenham: Edward Elgar Publishing.
• Wilsdon, James, Brian Wynne and Jack Stilgoe. 2005. The Public Value of Science (or how to ensure that science reallz matters). London: Demos. DOI:10.13140/RG.2.1.2281.7449
• Ziman, John. 2003. Non-instrumental roles of science. Science and Engineering Ethics, 9(1): 17-27. DOI: 10.1007/s11948-003-0016-y
• Zwart, Hub, Laurens Landeweerd and Arjan van Rooij. 2014. Adapt or perish? Assessing the recent shift in the European research funding arena from ‘ELSA’ to ‘RRI’. Life Sci Soc Policy 10, 11. doi.org/10.1186/s40504-014-0011-x