NEZAVISNA REGULATORNA TELA I JAVNE SLUŽBE

Slobodan Dujić

Sažetak

Razvoj javnih službi i javnih regulatornih agencija rezultat je relativno dugotrajnog procesa metamorfoze savremene države odnosno uprave, jer su državni tj. upravni sistemi “primarni” regulatorni sistemi. Za savremenu upravu su karakteristične tendencije povećanja broja upravnih organizacija, sistemske diferencijacije, smanjenja uloge prisile, profesionalizacije, a mogla bi se navesti i tendencija stalne modernizacije odnosno „reforme“ upravnih sistema. Upravo diferencijacija savremene uprave, koja osim represivne obavlja i druge važne funkcije u savremenom društvu (servisne i razvojne funkcije), dovela je do razvoja t.z. javnih službi, a sa time u vezi i javnih regulatornih agencija. Ove agencije obavljaju određene državne upravne poslove, koji su u prošlosti bili rezervisani isključivo za državu odnosno za državne organe. U tom kontekstu treba upozoriti i na određene opasnosti od kojih je najvažnija opasnost smanjenja stepena odgovornosti za odlučivanje u nekim važnim javnopravnim oblastima (naročito smanjenje stepena demokratske kontrole odnosno smanjenje stepena ministarske odgovornosti pred parlamentom). U ovoj oblasti svakako još uvijek postoje određeni problemi, između ostalog i problemi velike terminološke nepreciznosti, što često vodi do određenog stepena nerazumijevanja položaja i funkcije savremenih javnih agencija odnosno drugih regulatornih tijela u savremenoj javnoj upravi. Zato su se određene države (npr. Slovenija) odlučile za usvajanje posebnog zakonodavstva koje reguliše statusno-pravni položaj javnih agencija i drugih paradržavnih institucija (npr. javnih fondova). U sadržajnom smislu su osnovni razlozi za osnivanje javnih agencija i sličnih paradržavnih institucije prije svega odvajanje određenih javnopravnih djelatnosti od dnevne politike odnosno spreječavanje uticaja dnevne politike na obavljanje određenih važnih javnopravnih djelatnosti u okviru t.z. privrednih i van-privrednih javnih službi. Osnovni problem u oblasti djelovanja javnih agencija i sličnih regulatornih tijela je odvajanje legislativne i usmjeravajuće funkcije države od operativnog obavljanja određenih važnih javnopravnih funkcija.

Reference

1. Ferka, Petra, Ferka, Boštjan, Javne službe, državne pomoći in javno-zasebna partnerstva, GV založba, Ljubljana, 2008.
2. Mužina, Aleksij, Pravna ureditev koncesij v Republiki Sloveniji in EU, Oxford Advanced Learner’s Dictionary, 2000.
3. Pavčnik, Marijan, Teorija prava: Prispevek k razumevanju prava, Cankarjeva založba, Љубљана,
4. Pirnat, Rajko „Neodvisne upravne institucije,,, Javna uprava, 3/1999, Љубљана, 1999.
5. Pirnata, Rajko, „Problematika pravne ureditve koncesij”, Javna uprava, 1999.
   
6. Schwartz, Bernard, Administrative Law, Boston and Toronto 1984.
7. Sieyes, Emmanuel-Joseph, „Шта је трећи сталеж?”, Филозофски вјестник, бр. 1/1990.
8. Закон о заводима, „Службени лист Републике Словеније”, бр. 12/91 и 8/96.
9. Закон о привредним јавним службама, Службени лист Републике Словеније, бр. 32/93.
10. Кавран, Драгољуб, „Европски управни простор, реформа и образовање државне управе”, Правни живот, Београд, бр. 9, том I, 2004.
11. Копрић, Ивана, Муси, Анамариja, Ђулабић, Ведран, „Еуропски стандарди регулације служби од опћег интереса: (квази)независна регулацијска тијела у изградњи модерног капитализма,,, Хрватска јавна управа, год. 8, бр. 3, 2008.
12. Крбек, Иво, Диоба власти, Загреб, 1943.
13. Нојман, Франц, Демократска и ауторитарна држава, Загреб 1992.
14. Пери, Марвин, Интелектуална историја Европе, Клио, Београд, 2000.
15. Пусић, Еуген, Наука о управи, Загреб, 1986.
16. Пусић, Еуген, Наука о управи, Загреб, 1986.
17. Пусић, Еуген, Управни системи I, Загреб, 1985.
18. Смердел, Бранко, „Проблеми нормативизма у сувременој америчкој теорији и политичкој пракси”, НЗ, бр. 12.