ЧЛАНЦИ
НЕУСПЕХ ЈУГОСЛОВЕНСТВА И СРПСКО ИСТОРИЈСКО ИСКУСТВО
Сажетак
У остварењу југословенске идеје и одржању југословенске државе исказана je, барем што се тиче српског народа, висока цена југословенског бивства. У збуњујућој сложености југословенског друштва испољиле су ce ограничене моћи интегрализма. Напуштањем унитаризма успостављен je федерализам који се у завршним секвенцама друге Југославије изопачио у конфедерализам. Сецесијом конфедерализоване државе Југословени су ce раздвојили и повратили у статус појединачних јужнословенских нација и националних машњина. Место Југославије на политичкој мапи Европе заузео je “Балкан”. Показало се да je југославизација имала два историјски различита вида. Интегративна југославизација означила je стварање нове југословенске државе у којој je, поред транснационалних Југословена, рођено и више нових народа. Истовремено са јачањем југословенских република догађала ce нациогенеза. Ha тај начин je омогућено да кроз дезинтегративну југославизацију, у времену сецесионог рата настане више нових јужнословенских држава. Друга Југославија je разложена по републичким границами које су геополитизоване, тј. oд унутрашњих претворене у спољашње, државне границе. Разбијање Југославије подржали су Ватикан и Европа у лику Евроамерике. У Европи обухваћеној таласом интеграција створено je подручје са недовршеним државоликим мозаиком. Tимe се Европска унија суочила са продуженом дезинтеграцијом јужнословенског, односно српског простора и отвореним, a нерешеним српским пштањем.
Референце
