(NE)PRAVNA PRIRODA BRISELSKOG SPORAZUMA

Darko Simović

Tijana Šurlan

Sažetak

Rad je posvećen analizi pravne prirode Briselskog sporazuma. Osnovni cilj rada je da se posredstvom opredeljenja pravne prirode ovog akta predvide i posledice koje on može proizvesti u pravnom poretku Srbije. Analizi se pristupilo na dva koloseka – međunarodnopravnom i ustavnopravnom. U javnosti i dosadašnjem kategorizovanju Briselskog sporazuma nije postignuto jedinstvo u pogledu njegove pravne prirode u domenu međunarodnog javnog prava, odnosno u kategorijama međunarodno javnopravnih instituta. Stoga je u ovom radu, u njegovom prvom delu, razmatrano da li je Briselski sporazum međunarodni ugovor ili je pak pravni akt nastao kao produkt posredovanja kao mirnog sredstva razrešenja spornog pitanja. Zaključak do koga se došlo je da Briselski sporazum ne ispunjava elemente za status međunarodnog ugovora, ali da svakako jeste pravni, a ne politički akt. Budući da je postavljeno pitanje ustavnosti ovog pravnog akta, nastala je dilema na koji način bi Ustavni sud Srbije trebalo da postupi. Imajući u vidu da Ustavni sud Srbije još uvek nema jasno izgrađenu doktrinarnu osnovu pri odlučivanju, dat je kratak teorijski i komparativni osvrt na dva dijametralno suprotna pristupa pri tumačenju ustava: doktrina originalizma i doktrina ustava kao „razvijajućeg stabla“. Analiza komparativne jurisprudencije navodi na zaključak da postoji sve veći trend približavanja ove dve doktrine u praksi, ali da (ustavno)sudska kontrola ustavnosti nikada ne podrazumeva donošenje odluka koje direktno protivreče jasnoj i izričitoj ustavnoj normi. Dakle, zbog očigledne neustavnosti Briselskog sporazuma, bez obzira na kojoj doktrinarnoj osnovi će zasnovati svoju odluku, Ustavni sud nema drugi izbor nego da donese odluku o njegovoj neustavnosti.

Reference

1. Аврамовић Драгутин, „Одлука или норма – слободно судијско уверење као претња владавини права“, Зборник радова, Правни факултет Универзитета у Новом Саду, 2/2012, стр. 311-325.
2. Етински Родољуб, Међународно јавно право, Службени гласник, Београд, 2010.
3. Крећа Миленко, Међународно јавно право, Правни факултет, Београд, 2010.
4. Кривокапић Борис, „Међународно право на почетку XXI века“, Српска политичка мисао, 3-4/2005, стр.147-202.
5. Кривокапић Борис, „Квазидржаве као субјекти међународног права“, Правни живот, 13/2008, стр. 601-622.
6. Марковић Ратко, „Зашто је Бриселски споразум неуставан?“, Печат бр. 324, 27. 06. 2014, стр. 60-63.
7. Орловић Слободан, „Политички капацитет уставног судства“, Наука, безбедност, полиција, vol. 13, бр. 3, 2013, стр. 71-80.
8. Петров Владан, „Шетња по Бриселу са Уставом Србије `под мишком`“, Печат бр. 325, 04. 07. 2014, стр. 63-65.
9. Флајнер Томас, „Независност судства“, Анали ПФБ 4/2009, стр. 93-120.
10. Чавошки Коста, „Велико веће довитљивих људи“, Печат бр. 324, 27. 06. 2014, стр. 64-67.
11. Aust Anthony, Modern Treaty Law and Practice, Cambridge University Press, Cambridge, 2013.
12. Balkin Jack, Living Originalism, USA, 2011.
13. Borrows John, “(Ab)Originalism and Canada`s Constitution, Supreme Court Law Review, Vol. 58, 2012, pp. 351-398.
14. Brolmann Catherine, “International organizations and treaties: contractual freedom and institutional constraint”, u: Research Handbook on the Law of the International Organizations, (editors Jan Klabbers, Asa Wallendhall), Edward Elgar Publications, Cheltenham, 2011.
15. Corten Olivier, Klein Pierre, “Are Agreements between States and Non-State Entities Rooted in International Legal Order?”, u: The Law of Treaties beyond the Vienna Convention (editor Enzo Cannizzaro) , Oxford University Press, Oxford, 2011.
16. Craven Greg, “Heresy as Orthodoxy: Were the Founders Progressivists?”, Federal Law Review, Vol. 31, 2003, pp. 87-129.
17. Fleming James, “Living Originalism and Living Constitutionalism as Moral Readings of the American Constitution”, Boston University Law Review, Vol. 92, 2012, pp. 1171-1185.
18. Goldsworthy Jeffrey, Interpreting Constitutions: A Comparative Study, Oxford University Press, 2006.
19. Goldsworthy Jeffrey, Australia: Devotion to Legalism, Oxford University Press, 2007.
20. Goldsworthy Jeffrey, “Constitutional Interpretation: Originalism”, Philosophy Compass, 4/4, 2009, pp. 682-702.
21. Jackson Vicki, “Constitutions as `Living Trees?` Comparative Constitutional Law and Interpretive Metaphors”, Fordham Law Review, Vol. 75, Iss.2, 2006, pp. 921-960.
22. Milano Enrico, “Security Council Action in the Balkans: Reviewing the Legality of Kosovo`s Territorial Status”, European Journal of International Law, Vol.14, 5, 2003, pp.999-1022.
23. Perritt Henry H. Jr., “Final Status for Kosovo”, Chicago-Kent Law Review, Vol.80, Issue 1, 2005, pp. 3-27.
24. Post Robert, Siegel Reva, “Originalism as a Political Practice: The Right`s Living Constitution”, Fordham Law Review, Vol. 75, Iss. 2, 2006, pp. 545-574.
25. Shaw Malcolm N., International Law, Cambridge University Press, Cambridge, 2003.
26. Smith Peter, “How Different are Originalism and Non-Originalism?”, Hastings Law Journal, Vol. 62, 2011, pp. 707-736.
27. Strauss David, The Living Constitution, Oxford University Press, 2011.
28. Tomuschat Christian, “ Recognition of New States – The Case of Premature Recognition”, u: Kosovo and International Law: The ICJ Advisory Opinion  of 22 July 2010, (edited by Peter Hilpold),  Martinus Nijhoff Publishers, 2012, pp. 31-46.
29. Waluchow Wil, “Constitutions as Living Trees: An Idiots Defends”, Canadian Journal of Law and Jurisprudence, Vol. 18, 2005.
30. Worster William Thomas, “Law, Politics and the Conception of the State in State Recognition Theory”, Boston University International Law Journal, Vol.27, No.1, pp. 115-171.
31. Vidmar Jure, “International Legal Responses to Kosovo`s Declaration of Independence”, Vanderbilt Journal of Transnational Law, Vol.42, 2009, pp. 779-851.