Izaberi jezik:
Tema broja

OGLEDI I STUDIJE

NATO-IZACIJA SRBA

Sažetak

Danas je svakom ozbiljnom posmatraču jasno da je u poslednjih desetak godina NATO pretrpeo ozbiljne promene; da je prošlo vreme njegovog svirepog trium­falizma – koji je ostavio tragične posledice na prostoru bivše SFRJ, prevashodno na srpskom etničkom i istorijskom prostoru. Na „kosovskom pitanju“ najbolje se razobličava lažna maska NATO-a. Otimanje Kosova i Metohije predstavlja ključnu kariku u onemogućavanju srpskog naroda da na sopstvenom etničkom i istorijskom prostoru obrazuje svoju nacionalnu državu To je naj važniji deo u procesu rasrbljivanja Balkana. U članku se razmatra suštinsko pitanje čime je to NATO „zadužio“ Srbe, tj. analizirana je neprijateljska aktivnost NATO-a protiv srpskog naroda i njegovih država krajem 20. veka; prezentovana je strategija NATO-izacije Srba i neskrivene namere srpskih vlasti, da, protiv volje naroda, uvedu Srbiju i srpske zemlje (Crnu Goru i Republiku Srpsku) u NATO savez. Plan je da se ovaj čin ostvari preko Republike Srpske i BiH. Detaljno je analizirana uloga SAD, kao i njegovog balkanskog favorita Turske, koja bi trebalo da predstavlja svojevrsnog mentora za novoprimljene balkanske NATO članice. Sve to se poklapa sa obnovljenim turskim imperijalnim pretenzijama. U članku se ukazuje na istorijsku „istrošenost“ i anahronost NATO pakta, osujećivanje njegovih geostrategijskih i geopolitičkih planova usmerenih ka Istoku, pre svega prema Rusiji, koja je u usponu i koja, ojačana, nudi drugačije i prihvatljivije modele kolektivne bezbednosti. Autor zastupa ideju o promeni spoljnopolitičke paradigme, koja podrazumeva da Srbija i srpske zemlje oslonac treba da traže u Rusiji, a da u pogledu pripadnosti vojnim savezima budu neutralne.

Ključne reči:

Reference

    1. Аврамов Смиља, Постхеројски рат Запада против Југославије, ЛДИЈ, Ветерник, 1997.
    2. Аврамовић Зоран, „Косово и Метохија – да ли је НАТО бомбардовањем завршен посао отимања“, Српска слободарска мисао, бр. 4, Београд, 2003.
    3. Гускова Јелена, „Русија неће издати – интервју“, Правда, 12. фебруар 2008.
    4. Гускова Јелена, „Црногорци у походу на Русију, интервју“, Српске новине, Подгорица, 6. мај 2010.
    5. Дугин Александар, „Геополитика нове Европе“, у: Русија и Балкан – питања сарадње и безбедности, приредио др Зоран Милошевић, ИПС, Београд, 2008.
    6. Екмечић Милорад, „Будућност гледамо кроз таму“, НИН, и 14. јануар 2010.
    7. Живковић Никола, „Слика Срба у немачким медијима 1990-2000“, у: Велика Србија – истине, заблуде, злоупотребе, уредници: Василије Крестић/Марко Недић, Српска књижевна задруга, Београд, 2003.
    8. Конузин Александар Васиљевич, „Поздравна реч“, у: Руска спољна политика и Србија, Национални интерес 1-2/2009, ИПС, Београд, 2009.
    9. Милошевић Зоран, Политичка модернизација, ИПС, Београд, 2010.
    10. Мрдић Угљеша, „НАТО клан за НАТО пакт“, Печат, бр. 101, 12. фебруар 2010.
    11. Радиновић Радован, Србија између НАТО-а и Русије, у: Руска спољна политика и Србија, Национални интерес, 1-2/2009, ИПС, Београд, 2009.
    12. Савић Миле, „Може ли НАТО сачувати Републику Српску?“, Видовдан, 28. јун 2010.
    13. Степић Миломир, „Потребан је референдум о приступању Европској унији“, Печат, број 99, 20. јануар 2010.
    14. Степић Миломир, „Могућности симбиозе српских и руских геополитичких интереса на Балкану“, у: Руска спољна политика и Србија, Национални интерес, 1-2/2009, ИПС, Београд, 2009.
    15. Суботић Момчило, Политичка мисао србистике, ИПС, Београд, 2010.
    16. Суботић Момчило, „Отимање Косова у процесу расрбљивања Балкана“, Национални интерес, 3/2009, ИПС, Београд, 2009.
    17. Ћосић Добрица, Косово, Новости, Београд, 2004.
PERIODIKA Politička revija 3/2010 УДК: 327.51(1-622 NATO):323.1(=163.41)(497.1) 69-86
ç