Izaberi jezik:
Tema broja

TEORIJSKO METODOLOŠKI PRISTUPI I NACIONALNI KAPACITET SRBIJE

NACIONALNI IDENTITET U PROCESU GLOBALIZACIJE – primer Bunjevaca

Sažetak

O bačkim Bunjevcima napisana je poprilična litera­tura, uglavnom pre i u toku prve Jugoslavije, a zatim nakon raspada jugoslovenske države krajem XX veka, a najmanje tokom Titove socijalističke Jugoslavije. O Bunjevcima su pisali kako sami bunjevački pisci, ali i strani, mađarski, nemački i drugi autori, kao i srpski pisci i političari, a stvaranjem prve jugoslovenske države i hrvatski autori. Naročitu pažnja Bunjevcima posvećena je nakon raspada jugoslovenske države 1991-1995, jer su oni tada, od 1991, prvi put priznati kao nacionalna manjina u Srbiji. Dobili su mogućnost da neguju svoju kulturnu baštinu, istoriju, folklor, tradiciju, jezik. I tada su izašla brojna dela, knjige, članci, zbornici radova koji se bave pitanjem bunjevačkog identiteta. Svojstvo naroda Bunjevci su dobili samo u Srbiji, ne i u Hrvatskoj i Mađarskoj u kojima takođe živi ova etnička grupa. Za razliku od evropskog etnojezičkog modela formiranja nacija, na Balkanu je „religija bila vododelnica“ nacionalnog razlikovanja, pa je bunjevački identitet danas, kao i u ranijem periodu, ugrožen i svojatan od Hrvata, u realnoj opasnosti da nestane i postane deo hrvatskog identiteta, kao što su postali katolički Srbi Dubrovnika, Dalmacije, Bosne i Hercegovine.

Ključne reči:

Reference

    1. Boban Ljubo, Maček i politika Hrvatske seljačke stranke 1928-1941, Za­greb 1974.
    2. Вукманов Шимоков Снежана, „Суботица-данашњи Дубровник (Буњевачки ,језик“ – између србистике, кроатистике и сербокроатистике)“, У: Љетопис Матице српске у Дубровнику (уредио Момчило Суботић), Београд, 2010.
    3. Ердељановић Јован, О пореклу Буњеваца, Српска краљевска академија, Београд, 1930.
    4. Ердељановић Јован, О пореклу Буњеваца, О Буњевцима, приредио Миливоје Кнежевић, други део, Суботица, 1930.
    5. Жутић Никола, Срби католици – такозвани Хрвати, СРС, Београд, 2006.
    6. Ivić Aleksa, Istorija Srba u Ugarskoj od pada Smedereva do Velike Seobe, Zagreb, 1914.
    7. Ковачев Душан, „Буњевци неће путовницу“, интернет издање Буњевачке политичке странке, 1. март 2010.
    8. Костић М. Лазо, Српска национална традиција, део: „Српска Војводина и њене мањине демографско-етнографска студија“, ЗИПС СРС, Београд, 2000.
    9. Kujundžić Ostojić Suzana, „Bunjevci danas sociološko istraživanje“, U: О Вunjevcima, Subotica 7. 9. septembra 2006.
    10. Malagurska Mara Đorđević, uredila, Bunjevka o Bunjevcima, Subotica, 1941.
    11. Marković Saša, Politički život Bunjevaca u Kraljevini SHS-Jugoslaviji 1918-1941. godine, Bunjevački informativni centar, Subotica, 2010.
    12. Марковић др Саша, Касаш проф. др Александар, „Прилог проучавању буњевачког питања у контексту политичких прилика у Војводини у периоду 1918-1941. године“, У: Etnolingvistička i istorijska istraživa­nja o Bunjevcima (urednici prof. dr Mato Pižurica, mr Suzana Kujundžić Ostojić), Matica srpska, Bunjevački informativni centar Subotica, Novi Sad, 2008.
    13. Мартиновић Александар, Истина о Буњевцима и Шокцима, Субо­тица, 1940.
    14. Његомир Драго, „Документа о насилној хрватизацији Буњеваца и Шокаца у Војводини после Другог светског рата“, У: Etnolingvistička istorijska istraživanja o Bunjevcima (urednici prof. dr Mato Pižurica, mr Suzana Kujundžić Ostojić), Matica srpska, Bunjevački informativni centar Subotica, Novi Sad, 2008.
    15. Попов Чедомир, „Мали народи у процесу глобализације – пример Буњеваца“, У: Etnolingvistička i istorijska istraživanja o Bunjevcima (ured­nici prof. dr Mato Pižurica, mr Suzana Kujundžić Ostojić), Matica srpska, Bunjevački informativni centar Subotica, Novi Sad, 2008.
    16. Поповић Ј. Душан, Срби у Војводини I, Матица српска, Нови Сад, 1990.
    17. Radić Antun, Dom, 10. 11. 1904.
    18. Radić Bojan, „Obnova sfbistike u Subotici“, У: Српско питање и србистика I (уредили Петар Милосављевић и Момчило Суботић), Бачка Паланка-Ваљево, 2007.
    19. Суботић Момчило, Право на самоопредељење и југословенски експеримент: Прва, друга, трећа Југославија, Институт за политичке студије, Београд, 2004.
PERIODIKA Politička revija 1/2011 УДК: 323.15(=163.42)(497.113) 67-93
ç