Izaberi jezik:
Tema broja

EVROPSKA UNIJA I NACIONALNI IDENTITET

NACIONALNI IDENTITET: IZMEĐU KONTINUITETA I PROMENLJIVOSTI

Sažetak

Polazna teza ovog rada da se društveni fenomeni nacija i nacionalni identitet ne mogu bez neprihvatljivih redukcija svoditi na ideologiju ili oblik politike, već da ih treba posmatrati šire, u antropološkom i kulturološkom ključu i uvek u sociokulturnom konekstu kako bi se potpunije razumeli, razvijena je kroz uvodno razmatranje kulturološke ravni nacionalnog identiteta shvaćenog kao društveni konstrukt; povezivanjem ideja Benedikta Andersona, Entoni Smita i Žan Fransoa Bajara. Centralna linija problematizovanja u ovom radu postavljena na relaciji datost/trajnost/određenost: konstruisanost/promenljivost/fluidnost, razvijana je kroz dva konceptualna povezivanja: kroz uspostavljanje veza između etničkog i nacionalnog identi­teta iz perspektive razmatranja njihove zajedničke „kulturne konfiguracije“ čije je osnove ponudio Smit; uz koje, kao vid njemu suprotstavljenog pogleda, preduzeto i opserviranje interaktivne dinamike uspostavljanja i menjanja etničkih granica, sa fokusom na idejama Frederika Barta. Drugi smer tematizovanja trajnosti i promenljivosti vodio je je kroz problematizovanje pojma kulturnog identiteta, kroz prikaz osnovne kontroverze u tumačenju njegovih relacija sa nacionalnim identitetom na liniji esencijalizacija relativizacija. Zaključno razmatranje vodilo je delimičnom prihvatanju teze da je izgradnja razlika, kao osnova za samoidentifikaciju kolektiva, promenljiv produkt podložan oblikovanju, ali samo u meri u kojoj ono uvažava kulturološke mehanizme i procese označavanja koji daju karakter specifičnog kontiniuteta nacionalnim identifikacijama, kroz uspostavljanje simboličko-aksioloških struktura kao oblika trajnosti unutar dinamike promena imanentnih društvu i kulturi uopšte.

Ključne reči:

Reference

    1. Андерсон, Б., Нација, замишљена заједница, Плато, Београд, 1998.
    2. Базић, Ј., „Национални идентитет у процесу политичке социјализације“, Српска политичка мисао, 4/2011, Београд.
    3. Бајар, Ж. Ф., „Имагинарно у идентитетској афирмацији“, Идентитет(и), Cliо, Београд, 2009, стр. 384-391
    4. Борбалан, Ж.К., „Идентитет, ресурс за акцију“ Идентитет(и), Clio, Београд, 2009, стр. 419-424.
    5. Бер, В., Увод у социјални конструкционизам, Zepter Book World, Београд, 2001.
    6. Бодрожић, Ђ., „Нација и глобализација идентитет и интерес“, Политичка ревија 2/2011, Београд, стр. 17-40.
    7. Вукчевић, Д. М., „Европски и национални идентитет у процесу европске интеграције неофункционалистичко виђење“, Српска политичка мисао, 2/2011, Београд, стр. 99-110.
    8. Голубовић, З., Ја и други. Антрополошка истраживања индивидуалног и колективног идентитета, Република, Београд, 1999.
    9. Деспотовић, Љ., Ђурић, Ж., „О српском геополитичком идентитету“, Српска политичка мисао, 2/2012, Београд, стр. 11-40.
    10. Дундаш, Б., „Културе идентитет. О њиховом проблематичном односу“, у Зборник радова IV међународни интердисциплинарни симпозијум (ур. Љ. Суботић) Филозофски факултет у Новом Саду, Нови Сад, 2006, стр. 159­170.
    11. Ђерић., Г, Пр(а)во лице мноижине, Београд, 2005.
    12. Жунић, Д., Национализам и књижевност http://rss.archives.ceu.hu/archive/00001127/01/133.pdf
    13. Камијери К., „Културе и стратегије или хиљаду начина прилагођавања“, Идентитет(и), Cliо, Београд, 2009, стр. 105-113.
    14. Клосковска, А., Социологија културе, Чигоја штампа, Београд, 2005.
    15. Кодрић, С., „Идеологија националног идентитета и националне културе“, у зборнику У част Пера Јакобсена, (ур. Ајдачић, Д., Лазаревић Ди Ђакомо, П.), Београд, 2010, стр. 225-239,
    16. Марковић С, Бесермењи С., „’Културни национализам’ у политичкој мисли код Срба почетком 20. века“, Српска политичка мисао, 4/2011, Београд, 2011, стр. 377-394.
    17. Матић, П., „Глобализација и национални идентитет“, Српска политичка ми­сао, 1-2/2006, Београд, стр. 103-118.
    18. Милошевић-Ђорђевић, Ј., „Један покушај класификације теоријских разматрања националног идентитета“, Психологија, 36 (2), 2003, стр. 125-140.
    19. Милошевић Ђорђевић, Ј., „Облици операционализације националног идентитета“, Српска политичка мисао, 3/2011, Београд, 2011, стр. 11-23.
    20. Недељковић, С., Част, крв и сузе. Огледи из антропологије етницитета и национализма, Београд, 2007.
    21. Новаковић, А., „Замишљеност или измишљеност нације“, Политичка ревија, 4/2009, стр. 187-198
    22. Rapport, N., Overing Ј., „Culture“, in: Social and Cultural Anthropology: The Key Concepts, London: Routledge, 2000, pp. 92-102.
    23. Павловић. М., „Глобализација и регионални културни идентитет“, Појмовно-методолошки оквир проучавања етничког идентитета Срба у Батањи, Београд, 1991.
    24. Пешић, М., Новаковић, А., „Проблем идентитета и мултикултурализам“, Српска политичка мисао, 2/2010, Београд, стр. 141-164.
    25. Пешић, М., „Национални идентитет и дискурзивна пракса“, Политичка ревија, 2/2012, Београд, стр. 1-27.
    26. Раденовић, С., „Национални идентитет, етницитет, (критичка) култура сећања“, Филозофија и друштво, 31, Београд , 2006.
    27. Рот, К., Слике у главама, Београд, 2000.
    28. Робинс, К., „Ка Лондону: граду изван нације“ ,Студије културе, (прир. Ђорђевић, Ј), Службени гласник, Београд, 2008.
    29. Смит, А., Национални идентитет, Библиотека XX век, Београд, 1998.
    30. Стојадиновић, М., „Питање националног идентитета у XXI“, Политичка ревија, 1-2/2011, Београд, стр. 115-128.
    31. Суботић, М., „Српски национални идентитет историјски и савремени изазови“, Политичка ревија, 3/2011, Београд, стр. 1-34.
    32. Суботић, Д., „Два обрасца националног и државног идентитета традиционални, органски и модерни, либерални“, Политичка ревија, 1/2001, Београд, стр. 9-24.
    33. Тијес, А.М., „Културна производња европских нација“, Идентитет(и), Cliо, Београд, 2009.
    34. Формозе, Б., „Расправе о етницитету“, Идентитет(и), Cliо, Београд, 2009.
    35. Халперн, К., Руано-Борбалан К., прир, Идентитет(и), Cliо, Београд, 2009.
    36. Хол, С., „Коме треба ’идентитет’?“, Реч, 64/10, Београд, 2001.
    37. Цветковић, В.Н., „Национални идентитет и реконструкција институција у Србији (идеологије, образовање, медији)“, Филозофија и друштво, Бео­град, XIX-XX, 2002, стр. 51-75.
PERIODIKA Srpska politička misao 3/2012 УДК 323.1:316.73 103-132
ç