NACIONALNI IDENTITET I INTERKULTURNI DIJALOG

Milena Pešić

Sažetak

Kulturološki i kulturno-politički aspekti feno­mena nacionalnog identiteta, predstavljaju osnovni pred­met ovog istraživanja. Uspostavljanje interpretativnih relacija između kulture/kulturnog identiteta i nacio­nalnog identiteta ima za cilj fokusiranje na njegove pozitivne funkcije. S ciljem izdvajanja onoga što ovaj fenomen čini društveno produktivnim oblikom socijalne identifikacije od onog negativnog što ima svoje ishodište dru­gim fenomenima, odnosno širem društvenom, a pre svega političkom kontekstu, ostvaren je i osvrt na destruktivne posledice političke/ideološke instrumentalizacije identitetskog diskursa. Budući da se u literaturi neretko upravo kulturna i etnička dimenzija nacionalnog iden­titeta uzimaju kao sporne, u smislu opasnosti koje nose esencijalistička tumačenja, odnosno instrumentalizacije od strane političkih strategija, ovakav pogled znači i mogućnost potpunijeg razumevanja fenomena. Uspotavljanjem ovako postavljenih interpretativnih relacija između na­cionalnog identiteta i interkulturnog dijaloga moguće je ostvariti uvid u ono po čemu nacionalni identitet i interkulturni dijalog mogu biti kompatibilni; a jedna od vodećih ideja ovog rada upravo i jeste ta da nacionalni identitet, kao produktivan vid socijalne identifikacije u društvenoistorijski konstrukt, nije inkopatibilan s procesima međunarodnih integracija, odnosno sa interkulturnim dijalogom kao njihovom relevantnom sociokulturnom pretpostavkom.

Reference

1. Андерсон Б. (1998) Нација, замишљена заједница, Пла­то, Београд
2. Базић, J., (2011) „Национални идентитет у процесу политичке социјализације“, Српска политичка мисао, 4/2011, Београд
3. Бајар, Ж. Ф. (2009) „Имагинарно у идентитетској афирмацији“, Идентитет(и), СИО, Београд, стр. 384-391.
4. Бела књига о интеркултурном дијалогу, Савет Европе, Стразбур, 2008, http://www.coe.int/t/dg4/intercultural/Source/Pub_White_Paper/WhitePaper_ID_SerbianVersion.pdf
5. Бер, В. (2001), Увод у социјални конструкционизам, Бе­оград
6. Голубовић, (1999), Ja и други. Антрополошка истраживања индивидуалног и колективног идентитета, Република, Београд
7. Вест, К. (2008), „Нова културна политика различитости“, Студије културе, (прир. Ђорђевић, Ј.), стр. 423-­435, Службени гласник, Београд
8. Ђерић, Г. (2005), Пр(а)во лице мнонжине, Београд
9. Жунић, Д. Национализам и књижевност http://rss.archives.ceu.hu/archive/0000n27/01/133.pdf
10. Камијери К. (2009) „Културе и стратегије или хиљаду начина прилагођавања“, Идентитет(и), Cliо, Бео­град 105-113.
11. Кодрић, С., (2010) „Идеологија националног идентите­та и националне културе“, у зборнику: У част Пера Јакобсена, (ур. Ајдачић, Д., Лазаревић Ди Ђакомо, П.), 225-239, Београд
12. Connel S., Hartman, D., (1998) Ethnicity and Race, Making Identities in Changing World, Pine Forge Press Sage Pu­blications, Londor
13. Лошонц А. (2001), „Културна плуралност, различитости или пракса прихватања“, Нова српска политичка мисао, вол. VIII, бр. 1-4, стр. 7-25, Београд
14. Недељковић, С. (2007), Част, крв и сузе. Огледи из антропологије етницитета и национализма. Београд
15. Београд Прелић, М. (2008), (Н)и овде, (н)и тамо: етнички идентитет Срба у Мађарској на крају XX века, Посебна издања ЕИ САНУ 64, Београд
16. Rapport, N., Overing Ј. (2000), „Culture“, in: Social and Cultural Anthropology: The Key Concepts, Routledge, London, pp. 92-102.
17. Радојчић, М. (1996) „Политичка култура као фактор разумевања друштвених промена“, Филозофија u друштво, бр.9-10, стр. 185-192, Београд
18. Руано-Борбалан, Ж. (2009) „Идентитет, ресурс за акцију“ Идентитет(и), Clio, Београд, стр. 419-424.
19. Павловић. М. (1991), „Глобализација и регионални културни идентитет“, Појмовно-методолошки оквир проучавања етничког идентитета Срба у Батањи, Београд
20. Пузић, С. (2004) „Мултикултурализам и изазови посттрадиционалне плурализације“, Политичка мисао, вол. XLI, бр. 4, стр. 59-71, Zagreb
21. Раденовић, С., (2006) „Национални идентитет, етницитет, (критичка) култура сећања“, Филозофија и дру­штво, 3/2, 2006,220-237, Београд
22. Рот, К. (2000), Слике у главама, Београд Робинс К. (2008) „Ка Лондону: граду изван нације“, Студије културе, (прир. Ђорђевић, Ј), Службени гласник, Београд
23. Смит, Е., (1998), Национални идентитет, Библиотека XX век, Београд
24. Тијес А.М. (2009) „Културна производња европских на­ција“, Идентитет(и), Cliо, Београд
25. Формозе, Б. (2009) ,,Расправе о етницитету“, Идентитет(и), 295-312, Cliо, Београд
26. Халперн К, Руано-Борбалан К., прир. (2009), Идентитет(и), Cliо, Београд