НАЦИЈЕ И ЊИХОВИ ИНТЕРЕСИ

Милош Кнежевић

Сажетак

У чланку се тумаче интереси за које се сматра да се налазе у средишту индивидуалног, друштвеног и политичког живота. Имајући виду сложеност формирања интереса међу појединцима, у људским групама и колективитетима, аутор препознаје националну компоненту у њиховим склоповима. Иако је на „крају историје“ предсказиван нестанак нација и прелазак у постнационално и постдржавно стање, то се није догодило. Показало се, такође, да је подједнако утопично денационализовање и деетатизовање као што је илузорно и хиперетатизовање глобалне сцене. У наизменичном слабљењу и јачању националних држава, у облицима држава-нација и нација-држава, уочљива је динамична променљивост, али и константност националних интере­са. Иако је у реалполитици приметна пракса ограничавања суверенитета, нације успевају да одоле изазовима губитка идентитета и поништавања националних интереса. Глобализацијски процеси нису хомогенизовали и унификовали раскошни свет националних посебности, нити су укинули оригиналне националне идентитете. Није створено светско друштво, светско грађанство, нити светска држава као есхатолошки супститут планетарног света нација. Конфигурисани национални интереси се и даље испољавају у националним и мултинационалним околностима. Значајне области у склопу испољавања националних интереса су историја, култура, економија, политика, вера и црква, духовност, интелектуалани живот и морал нације. Одатле је у тумачењу и разумевању склопа националних интереса потребно пажљиво размотрити њихову вишеструкост и вишезначност. У супротном, плурализам националних инте­реса појединих нација и у једној нацији, доводиће до конфузија, релативизовања и негирања њиховог постојања и по­требе. Да би се то избегло, поред уважавања полиморфног садржаја националних интереса, потребно је успоставити дијалог између релевантних друштвених актера, доспети до компромиса и створити консенсуз о њиховом заступању и примени.

Референце

1. Аврамовић Зоран, Родоморсци. О једном делу српских политичара и интелектуалаца од 1990. до 2000, Култура полиса Графо маркетинг, Нови Сад, 2009;
2. Анђелковић Драгомир, Српски национални мазохизам, Алтера, Београд, 2008.
3. Анђелковић Драгомир, Српски политички нихилизам, Уна прес, Београд, 2010.
4. Антонић Слободан, Срби и „Евро-Срби“. Расправе о о нацији политици, Чигоја штампа, Београд, 2007.
5. Антонић Слободан, Вишијевска Србија, Чигоја штампа, Београд, 2011.
6. Арон Рејмон, Мир и рат међу нацијама, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци Нови Сад, 2002.
7. Бодин Миленко, Национална безбедност. Концепти, друштвени и људски ресурси, Центар за друштвена истраживања, Београд, 2014.
8. Бодрожић Ђуро, Национална држава, СКЗ Партенон, Београд, 2008.
9. Брдар Милан, Српска транзициона Илијада. Апорије демократског преображаја Србије у геополитичком контексту, Стилос, Нови Сад, 2007.
10. Вучинић Маринко, Друга Србија. На мртвој стражи политичке коректности, Службени гласник, Београд, 2012.
11. Гелнер Ернст, Нације и национализам, Матица Српска, Нови Сад, 1997.
12. Глигоров Владимир, Државни и национални интереси, http://pescanik.net/drzavni-i-nacionalni-inetresi
13. Дамјанац Милан, Самоmрзећи Срби. Српски идентитет у 21. веку, Центар академске речи, Шабац, 2015.
14. Димитријевић Војин, „Појам националног интереса и међунарнодни положај Србије“, зборник Национални и државни инетрес модерне Србије. Између ауторитаризма и демократије, књига трећа, уредници Драгица Вујадиновић и Владимир Гоати, ЦЕДЕТ ФЕС, Београд, 2007.
15. Ђорђевић Мирослав, Српска нација у грађанском друштву. Од краја 18. до почетак 20. века, Народна књига Марксистички центар ЦКСК Србије, Београд, 1979.
16. „Елите у постсоцијализму“, тема броја Национални интерес, година VI, 9, бр. 3, 2010.
17. Јовановић Ј. Јован, Дипломатска историја нове Европе, књига II, Издавачка књижара Косте Ј. Михаиловића, Београд, 1939.
18. Кљакић Љубомир, Криза корисни идиоти и колапс Србије, Фонд „Слободан Јовановић“ Печат, Београд, 2011.
19. Кнежевић Милош, Европа иза лимеса, Слободна књига Владимира Максимовића, Београд, 2001.
20. Кнежевић Милош, „Теорија и пракса надзиране духовности“, недељник Печат, бр. 11, 8. мај 2008.
21. Кнежевић Милош, „Деелитизовање и декаденција. Елите, квазиелите и контраелите недовршене транзиције“, Национални интерес, година VI, 9, бр. 3, 2010.
22. Кнежевић Милош, Мозаик геополитике. Идентитет транзиција српско питање, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
23. Купер Роберт, Распад нација. Поредак и хаос у 21. Веку, „Филип Вишњић“, Београд, 2007.
24. Ломпар Мило, Дух самопорицања. Прилог критици српске културне политике, Орфеус, Нови Сад, 2011.
25. Ломпар Мило, Повратак српском становишту, Catena mundi, Београд, 2013.
26. Марковић Миленко, Српско питање између мита и стварности, Београдски круг, Београд, 1997.
27. Марковић Михаило, Оспоравања и ангажовања, изабрана дела, осми том, Просвета, СКЗ, Београд, 1994.
28. Милетић Андреја, Национални   интерес у америчкој теорији међународних односа, Савремена администрација, Београд, 1978.
29. Милосављевић Оливера, У традицији национализма. Или стереотипи српских интелектуалаца 20. века о ‘нама’ и ‘другима’, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Београд, 2002.
30. Митровић Љубиша, „Нова буржоазија и њена елита у друштву периферног капитализма“, Национални интерес, година VI, 9, бр. 3, 2010.
31. Пашић Најдан, Национално питање у савременој епохи, Радничка штампа, Београд, 1976.
32. Пешић Весна, „Национализам немогуће државе. Оквир за разумевање неуспеле легитимацијске транзиције у Србији“, зборник Национални и државни интерес модерне Србије. Између ауторитаризма и демократије, књига трећа, ЦЕДЕТ ФЕС, Београд, 2007.
33. Постанак и развој српске нације. Неки методолошкотеоријски проблеми у изучавању постанка иразвоја српске нације, Народна књига Марксистички центар ЦКСК Србије, Београд, 1979.
34. Пражић Александар, Национално самоубиство, „Пешић и синови“, Београд, 2009.
35. Самарџић Радован, „Програм је ипак потребан“, Све о српском националном програму, политички магазин Србија, специјално издање, Београд, април 1991.
36. Seton Hugh Watson, Nacije i države. Ispitivanje porijekla nacija i politike nacionalizma, Globus, Zagreb, 1980.
37. Симеуновић Драган, Увод у политичку теорију, Институт за политичке студије, Београд, 2009.
38. Стојановић Ђорђе, „Различите приступи феномену патриотизма“, Национални интерес, бр. 1, 2012.
39. Стојановић Јовица, „Етнопсихолошке универзалије у ставовима према самоубиству“, зборник Етнопсихологија данас, ДКСГ, Београд, 1991.
40. Суботић Момчило, Идентитет и геополитичка стварност Срба, Институт за политичке студије Београд, 2012.
41. Тамна страна људске природе, посебно део „Антропологија зла“ (више аутора), зборник, приредио Бојан Јовановић, ДКСГ, Београд, 1992.
42. Фишер Франц, Савез елита, НОЛИТ, Београд, 1985.
43. Фукујама Френсис, Грађање државе. Управљање и светски поредак у двадесет првом веку, „Филип Вишњић“, Београд, 2007.
44. Цирн Михаел, Управљање с оне стране националне државе. Глобализација и денационализација као шанса, „Филип Вишњић“, Београд, 2003.