Izaberi jezik:
Tema broja

NACIONALNI IDENTITET I SAVREMENO DRUŠTVO

NACIJA NA ZAPADU – Poreklo i suština zapadnoevropskog nacionalizma

Sažetak

Radom se ukazuje na istorijske okolnosti, politički, kulturni i moralno-duhovni ambijent u kojem se pojavila ideja nacije prema kojoj će se, potom, oblikovati državni i društveni život evropskih naroda i koja će određivati njihove međusobne odnose. Govorimo o silama, moralnim i političkim, koje su bile odlučujuće u procesu bivanja nacijom. Da bi se pojavila nacionalna svest na evropskom zapadu bilo je neminovno da rimokatolička crkva, njena ideologija i slika sve­ta izgube primat. Sukob pape i svetovnih monarha, sukob papstva i carstva, otvorio je prostor pojavi nacionalnosti. Jer je rimska kurija predstavljala najjaču antinacionalnu silu i neprijatelja ideje na­cionalnosti. Po samom načelu utkanom u njenu organizaciju, starim rimskim načelom svetske vladavine, ona je težila autokratiji nasilnim stapanjem čitavog hrišćanskog sveta u jednu veliku teokratiju sa papom na čelu, kojem su podložni svi, pa i evropski monarsi. Rimokatolički univerzalizam nije mogao biti okrilje pod kojim bi se mogla razviti i nametnuti nacionalna ideja. I tek je krah rimokatoličkog univerzalizma stvorio prostor i otvorio mogućnost jedne drugačije perspektive, u okviru koje je bilo moguće da ideja nacije postane delatna politička sila i kulturna moć. Ukazujemo na uzrok sukoba dve vlasti, koji nije bio samo doktrinarni, razlozi su bili najmanje nebeski. Papske ambicije sa svetovnom vlašću i praktični koraci preduzeti za tu svrhu zavrgli su borbu koja će dugo potresati evropski kontinent i generisati mnoge procese od kojih je i onaj vezan za nastanak nacije. Razlamanje srednjovekovne slike sveta započelo je renesansom, a zatim je došla protestantska reformacija. Tačku na sve stavila je Francuska revolucija. Nastao je jedan sasvim novi pogled na svet, posve sekularan. Nacionalnost je postalo sredstvom koje se moglo upotrebiti u ovoj borbi i koje je carstvo upotrebilo u ovom okršaju. Osećaj nacionalnosti, zasnovan na sekularnoj osnovi, postao je moćno oružje protiv osećanja lojalnosti rimskoj kuriji.

 

Ključne reči:

Reference

    1. Бенедикт Андерсон, Нација замишљена заједница, Београд, Плато, 1988.
    2. Алаида Асман, Рад на националном памћењу: кратка историја немачке идеје образовања, Београд, Библиотека XX век, 2002.
    3. Pero Gavranić, Politička povjest hrvatskog naroda: od prvog početka do danas, Zagreb, Štamparija i litografija C. Albrechta, 1895.
    4. Делајл Бернс, Политички идеали, Ниш, Градина, 1993.
    5. Макс Вебер, Протестантска етика и дух капитализма, Сарајево, Веселин Маслеша, 1968.
    6. Слободан Јовановић, Вођи Француске револуције, Београд, БИГЗ и др. 1990.
    7. Албер Ками, Побуњени човјек, Загреб, ГЗХ Зора, 1976.
    8. Милован Миловановић, „Начело народности“, Отаџбина, књ. XXII, Београд, 1889.
    9. Стојан Новаковић, Васкрс Државе Српске, Нови Сад, 1904.
    10. Нил Попов, Русија и Србија, Београд, Државна штампарија, 1870.
    11. Светозар Милетић, Беседа С. Милетића на угарском сабору у шта­ту народности, Нови Сад, 1868.
    12. Мигел де Унамуно, Агонија хришћанства, Београд, Clio, 2000.
    13. Евгениј Спекторски, Историја социјалне филозофије, Београд, Службени лист и др, 1997.
    14. Милорад Екмечић, Дуго кретање између клања и орања, Београд, Завод за уџбенике, 2007.
    15. Hju Siton-Votson, Nacije i države, Zagreb, Globus, 1980.
    16. Арнолд Тојнби, Истраживање историје, Београд, Просвета, 1970.
    17. Хаген Шулце, Држава и нација у европској историји, Београд, Фи­лип Вишњић, 2002.
PERIODIKA Politička revija 1/2012 УДК: 316.356.4+323.1(100-15)(091) 81-96
ç