NACIJA I GLOBALIZACIJA – IDENTITET I INTERES

Đuro Bodrožić

Sažetak

Radom se ukazuje da kriza nacionalne države i nacionalnih suvereniteta nije rezultat nivelisanja nacionalnih razlika, već posledica povećanja razlika u vojnoj moći država. Politički i vojni poredak oduvek su bili u uzajamnoj vezi. Promena u jednom poretku neminovno izaziva i prestrojavanje u drugom. Nikad ne treba zaboraviti da nacija i demokratija idu zajedno i da je opšta vojna obaveza sestra bliznakinja egalitarizma. Neosnovano je tvrditi kako je ubitačnost savremenih ratova došla od nacija i nacionalizama. Monarhijski vekovi nisu bili ništa manje ratoborni od epohe nacija, nedostajao im je samo materijal. Moderna ekonomija, proširujući raspon između minimalnih potreba ljudi i raspoloživih dobara, povećala je moć država da deluju izvan svojih granica, a ne nekakva ideologija ili priroda režima. Nijedan režim, ma koja mu bila ideološka osnova, ne čini rat neizbežnim, niti garantuje miroljubivost. U osnovi odnosa između država leže suprotstavljeni interesi, pa su sukobi sasvim prirodni. Odnosi snaga su nepostojani, podozrenje stalno, suparništvo neuklonjivo. Opšta vojna obaveza i demokratija omogućile su da velika masa civila može biti presvučena u vojnike i bačena na front u meri koji omogućava industrija. Mešavina industrije, tehnike, opšte vojne obaveze i demokratije nije bila dovoljna da bi se stvori­la masovna armija. Bilo je potrebno udahnuti volju ovoj masi dojučerašnjih civila da ona, napustivši fabrike i polja, prihvati da gine. Da bi pristala, morala je znati za koga i zašto. Morali su biti uvereni da to čine za svoju otadžbinu, a ne za svoje go­spodare. Ratni ciljevi su morali dobiti političko i moralno opravdanje. Stvoren je novi osnov političke legitimnosti. Nuklearno oružje nagovestilo je mogućnost da se rat materijala opet pretvori u rat odlučujuće bit­ke, na rat jednog udara koji bi u jednom trenutku odlučio sudbinu nacije. To je rat u kojem poraz ne bi bio samo poraz, već i nestanak. Ova činjenica nametnula je brojna pitanja, pa i pitanje: može li nacionalna država garantovati bezbednost nacionalne teritorije i naroda koji ga nastanjuje? I, ukoliko ne može, da li je, samim tim, izgubila svoju vrednost i postala istorijski prevaziđena forma političkog organizovanja? Razmatranju ovih, i s njima vezanih, pitanja usmeren je priloženi rad. Srž državnosti ne nalazi se u organizovanoj državnoj upravi nego u ideji slobode sadržanoj u volji jedne društvene grupe da bude svoj na svome i da nikome sa strane ne polaže račune.

Reference

1. Е. Ренан, Шта је нација, Загреб, 1981.
2. Р. Лопез, Рођење Европе. Загреб, Школска књига, 1978.
3. Х. Шулце, Држава и нација у европској историји, Београд, Филип Вишњић, 2002.
4. Р. Арон, Мир и рат међу нацијама, Нови Сад-Сремски Карловци, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2001.
5. М. Ман, „Држава-Нација“, Књижевност, бр. 7-8, Београд, 1996.
6. П. И. Новгородцев, О друштвеном идеалу, Подгорица, ЦИД, 1996.
7. П. Турчин, Рат и Мир и Рат, Београд, Порта Либрис, 2006.
8. А. Тојнби, „Смрт у рату“, Градац, Чачак, 1997.
9. Е. Јингер, „Планетарни радник“, Градац, Чачак, 1990.
10. С. Хантингтон, Сукоб цивилизација, Подгорица, ЦИД, 1998.
11. К. Шмит, Појам политичког – Норма и одлука, Карл Шмит и његови критичари, Београд, Филип Вишњић, 2001.
12. А. Зиновјев, Запад: феномен западњаштва, Београд, Наш дом, 2002.
13. Л. Тихомиров, Монархија, Београд, Укронија: Логос, 2008.
14. И. Волгин, Достојевски – последња година живота, Подгорица, ЦИД. 2003.
15. В. Становчић, Политичке идеје и религија 1, Београд, Удружење за политичке науке, Чигоја штампа, 2003.
16. Е. Хејвуд, Политика, Београд, Cliо, 2004.
17. К. Леонтјев, Византизам и словенство, Београд, Логос, Ортодос, 1994.
18. Н. В. Нарочницка, Русија и Словени у свијету промјена, Београд, Бо­гословски факултет, 2003.
19. Н. В. Нарочницка, Русија и Руси у светској историји, Београд, СКЗ, 2008.
20. Р Купер, Распад нација, Београд, Филип Вишњић, 2007.
21. Б. Андерсон, Нација: замишљена заједница, Београд, 1988.
    
22. М. Кнежевић, „Дилеме спољне политике о „безлатералној“ евроинтеграцији Србије“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 2/2010.