MONDIJALISTIČKE ELITE I NACIONALNI IDENTITET U DOBA TRANZICIJE (GLOBALIZACIJE)

Mile Nenadić

Sažetak

Istorija industrijskog društva je u celosti bilo u znaku masovne politike, a ne elita. U postindustrijskom društvu stvari se ponovo okreću u pravcu moći elita. Autor se zalaže za novu paradigmu sociologije elite, koja polazi od pretpostavke da zajednička pozicija elita a ne individualna pripadnost predstavlja polazište nove pa­radigme za sociologiju elita. Elita je društvena institucija poznata u svim društvima, a kao društvena kategorija nastala je u moderno doba. Elita je istorijski, socijalni, politički i kulturni konstrukt. Procesi globalizacije su doveli do pulverizacije srednjeg sloja, a mondijalne elite su dale sjaj tom procesu. Mondijalističke elite su u opciji, a nacionalne gube na značaju. Srpska nacionalna elita napušta nacionalne mitove i traga za novim nacionalnim identitetom.

Reference

1. Beck, (2001): Pronalaženje političkoga. Prilog teoriji refleksivne modernizacije, Naklada Jesenski i Turk, Za­greb.
2. Lissmann, P. (2008): Teorija neobrazovanosti – Zablude društva znanja, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb.
3. Rols, Dž. (1998): Teorija pravde, CID, Podgorica, JP Slu­žbeni list SRJ, Beograd.
4. Ападурар, А. (2008): Страх од малих бројева, Библио­тека XX век, Београд.
5. Артего и Гасет, Х. (1984): Побуна маса, Градац, Ниш.
6. Асман, Алаида (2002): Рад на националном памћењу – Кратка историја немачке идеје образовања, Библи­отека XX век, Београд.
7. Балибар, Е. (2003): Ми, грађани Европе? Границе, држава народ, Београдски круг, Београд.
8. Бауман, З. (2010): Флуидни страх, Mediterran Publishing, Нови Сад.
9. Бурдје, П. (2001): Владавина мушкараца, ЦИД, Универзитет Црне Горе, Подгорица.
10. Волф, М. (2003): „Да ли ће националне државе преживети глобализацију“, у: Вулетић, В. (ед.): Глобализација – мит или стварност, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.
11. Гиденс, Е. (1998): Последице модерности, „Филип Вишњић“, Београд.
12. Гиденс, Е. (2005): Одбегли свет, Стубови културе, Бе­оград.
13. Елиот, Т. С. (1963): Изабрани текстови, Нолит, Београд.
14. Келнер, Д. (2003): „Глобализација и постмодерни заокрет“ у Вулетић, В. (ед.): Глобализација мит или стварност, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.
15. Кечкемети, П. (2009): „Увод“ у Манхајм, К.: Есеји о со­циологији знања, Mediterran Publishing, Нови Сад.
16. Коенен-Итер, Ж. (2005): Социологија елите, Clio, Бео­град.
17. Купер Р. (2007): Распад нација, „Филип Вишњић“, Бео­град.
18. Лаш, К. (1996): Побуне елита u издаја демократије, Светови, Нови Сад.
19. Ле Бон, Г. (1989): Психологија гомиле, Глобус, Загреб.
20. Манхајм, К. (2009): Есеји о социологији знања, Mediter­ran Publishing, Нови Сад.
21. Мендрас, Х. (1986): Сељачка друштва – Елементи за једну теорију сељаштва, Глобус, Загреб.
22. Московией, С. (1997): Доба гомиле I, II, Библиотека XX век, Београд.
23. Полањи, М. (1988): „Научна држава: њена политичка и економска теорија“ у зборнику: Глигоров, В., Крити­ка колективизма Либерална мисао о социализму (Џ. Ст. Мил, М. Вебер, Ф. ф. Хајек, К. Попер, К. Полањи), „Филип Вишњић“, Београд.
24. Ролс, Џ. (1998): Теорија правде, ЦИД, Подгорица, ЈП Службени лист СРЈ, Београд.
25. Рупник-Рачић, В. и Нешић, Б. (ед.) (1993): Оловка пише срцем, Interpress / MIT Commerce, Београд.
26. Смит, Д. А. (2010): Национални идентитет, Библиоте­ка XX век, Београд.
27. Тејлор, Ч. (2003): „Политика признања“, у: Гатман Ејми, Мултикултурализам – Испитивање политике признања, Центар за мултикултуралност, Нови Сад.
28. Touraine, А. (1998): Постиндустријско друштво, Плато, Београд.
29. Фукујама, Ф. (2007): Грађење државе – Управљање и светски поредак у XXI веку, „Филип Вишњић“, Бе­оград.
30. Хабермас, Ј. (2002): Постнационална консталација – политички есеји, Откровење, Београд.
31. Хатон, В. и Гиденс, Е. (2003): На ивици – Живети са глобалним капитализмом, Плато, Београд.
32. Хобсбом, Е. и Рејнџер, Т. (2002): Измишљање традиције, Библиотека XX век, Београд.