Изабери језик:
Тема броја

РУСКА СПОЉНА ПОЛИТИКА И СРБИЈА - ЧЛАНЦИ

МОГУЋНОСТИ СИМБИОЗЕ СРПСКИХ И РУСКИХ ГЕОПОЛИТИЧКИХ ИНТЕРЕСА НА БАЛКАНУ

Сажетак

Иако оспоравана, геополитика је и после хладног рата наставила да одлучујуће утиче на односе у свету, профилише интересе моћних чинилаца и има животну важност за мале народе и земље. Геополитичке константе наставиле су да делују слично временима када су класици ове дисциплине успостављали њене темеље, али су у новим околностима све више почеле да утичу и бројне геополитичке променљиве. У конкретним регионима, какав је Балкан, укрштају се геополитички вектори великих сила, међу којима једна од главних јесте Русија. Због многих међусобних сличности етничког, историјског и геополитичког карактера, Запад перцепира Србе као „балканске Русе“, тј. као своје априорне супарнике. Успостављањем српско-руске симбиозе геополитичких интереса, могуће је постићи обостране користи. Са српским земљама, као балканским посредником, и будућом гасоводно-нафтоводном мрежом као инструментаријумом, Русија има поуздано полазиште за „демонтирање америчког мостобрана“ у Европи/ЕУ, за потискивање утицаја САД, зауспостављање самосталног европског пола моћи и за његово касније интегрисање у евроазијску или евроруску мега-интеграцију. САД настоје да превентивном (ре)акцијом и стварањем тампон-зоне од Балтичког до Црног и Јадранског мора спрече то повезивање Европе/ЕУ и Русије. Сходно томе, српски чинилац на Балкану третиран је као противник трансгресије САД, и од 1990-их година оне спроводе територијално сажимање и фрагментацију српских територија. У заједничком српском и руском интересу је да се спречи даље слабљење српског чиниоца, заустави индукована геополитичка инерција сепаратистичких процеса у Србији и у будућности формира интегрална српска држава, као поуздан гарант стабилности Балкана.

кључне речи:

Референце

периодика Национални интерес 1-2/2009 УДК: 327(497.11)(470+571):327(497) 51-76