MOGUĆNOSTI I OGRANIČENJA NAJAVLJENOG „SRPSKO-BOŠNJAČKOG DIJALOGA“

Dragan Đukanović

Sažetak

U ovom radu autor analizira srpsko-bošnjačke odnose tokom XX veka, ali ujedno ukazuje i na poželjnost otpočinjanja i uspešnog okončanja, još 2014. godine najavljenog, srpsko-bošnjačkog dijaloga. U tom smislu on ukazuje i na neuspeh slične inicijative za dijalog iz 1991. godine vezan za „Istorijski srpsko-muslimanski sporazum“, koji je doživeo propast nekoliko meseci nakon objavljivanja. Značajnu pažnju u ovom radu autor je posvetio potencijalnom formatu i načinu realizacije ovog dijaloga, kao i njegovim najznačajnijim akterima i principima na kojima bi počivao. Takođe, autor ukazuje da sam dijalog mora biti što više inkluzivan, te uključivati državne i nedržavne aktere u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Takođe, autor podvlači i da nakon okončanja dijaloga treba da postoje određene institucionalne forme koje će nadzirati implementaciju dogovorenih načela. On zato tvrdi da bi bilo značajno osnovati i posebnu komisiju koja bi se bavila pomirenjem između Srba i Bošnjaka, ali i usaglašavanjem sasvim udaljenih interpretacija ratnih zbivanja u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine. Autor posebno ukazuje na značaj vodećih međunarodnih činilaca u ovom delu Evrope prema najavljenom srpsko-bošnjačkom dijalogu. S tim u vezi on ukazuje na stavove Savezne Republike Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije, Turske i Ruske Federacije. Na samom kraju rada autor zaključuje da bi uspešni epilog srpsko-bošnjačkog dijaloga doprineo punoj stabilizaciji stanja na Zapadnom Balkanu, te da bi otklonio potencijalne osnove za ponovnu erupciju etnički motivisanog nasilja.

Reference

1. „Вучић: Дијалог са Приштином може да се одвија било где под надзором Брисела“, Нови магазин, Београд, 9. август 2017.
2. Давутоглу Ахмет, Стратегијска дубина: Међународни положај Турске, Службени гласник, Београд, 2014.
3. Ђукановић Драган, „Босна и Херцеговина на савременом геополитичком размеђу: три унутрашња виђења“, у зборнику: Двадесет година од Дејтонског мировног споразума – трајни мир или трајни изазови? (приредили: Недељковић Стеван, Крстић, Милан, Живојиновић Драган), Факултет политичких наука Универзитета у Београду, Београд, 2016, стр. 53–68.
4. Ђукановић Драган, „Измене етничких структура држава насталих од Југославије: путеви нове етничке хомогенизације“, у зборнику: Безбедност у постмодерном амбијенту (приредио: Слободан Нешковић), Центар за стратешка истраживања националне безбедности (ЦЕСНА Б), Ханнс Сеидел Стифтунг, Београд, 2008, стр. 418–430.
5. Ђукановић Драган, „Територијализација етничности на подручју некадашње Југославије: између аутономије и сепаратизма“, Међународна политика, Институт за међународну политику и привреду, Београд, год. LVII, број 1122, 2006, стр. 14–25.
6. Ђукановић Драган, Балкан на постхладноратовском раскршћу (1989–2016), Институт за међународну политику и привреду, Службени гласник, Београд, 2016.
7. Кремановић Младен, „Додик са Путином о сарадњи Русије и Српске“, Политика, Београд, 2. јун 2017.
8. Кроња Јасминка, Ђукановић Драган, „Односи између Републике Србије и Босне и Херцеговине: дефинисање нове политике“, Годишњак Истраживачког форума, Европски покрет у Србији, Београд, година I, бр. 1, 2013, стр. 27–42.
9. „Меркел честитала Харадинају: Дијалог са Србијом кључан“, Н1, Београд, 13. септембар 2017. Internet, http://rs.n1info.com/a317710/Vesti/Vesti/Merkel-cestitala-Haradinaju.html, 22/09/2017.
10. „Сазнајемо: Хаг одбио захтев БиХ за ревизију пресуде против Србије“, Блиц, Београд, 9. март 2017.
11. „Текст српско-муслиманског споразума“, Ослобођење, Сарајево, 2. август 1991, стр. 2.
12. Устав Босне и Херцеговине, 1995. – Анекс IV Дејтонског мировног споразума.
13. Устав Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине: Уставни закон за спровођење Устава СР БиХ: Уводно излагање предсједника Скупштине СР БиХ Хамдије Поздерца, Савремена асдминистрација, Београд, 1974.
14. Устав Републике Српске – Службени гласник Републике Српске, број 21/92 – пречишћени текст, 28/94, 8/96, 13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02, 26/02, 30/02, 31/02, 69/02, 31/03, 98/03, 115/05, 117/05, 48/11.
15. „Bakir Izetbegović: ‘Erdogan nosi zastavu koju je nosio pokojni Alija Izetbegović u krvavom BiH ratu’“, Jutarnji list, Zagreb, 10. kolovoz 2014.
16. „BNV: Podrška saradnji Srbije i BiH i uspostavljanju srpsko-bošnjačkog dijaloga“, Bošnjačko nacionalno vijeće, Novi Pazar, 30. april 2014. Internet, https://www.bnv.org.rs/bnv-podrska-saradnji-srbije-i-bih-i-uspostavljanju-bosnjacko-srpskog-dijaloga/, 22/07/2017.
17. „Dodik: Ne postoji rusko miješanje u RS, niti podstrekivanje na referendum“, SRNA, Banja Luka, 4. jun 2017.
18. Filipović Muhamed, „Historijski sporazum“, Nezavisne novine, Banja Luka, 15. oktobar 2008.
19. Hadžikadunić Emir, „Njemački tronožac i britanska rezolucija“, STRATIS, Sarajevo, 13. juli 2015. Internet, http://stratis.ba/columns/njemacki-tronozac-i-britanska-rezolucija.html, 15/09/2017.
20. Imamović Mustafa, Historija Bošnjaka, Bošnjačka zajednica kulture „Preporod“, Sarajevo, 1997.
21. Katz Vera, “Platforma o budućoj jugoslavenskoj zajednici (Plan Izetbegović-Gligorov): pogled iz bosanskohercegovačke perspektive”, Prilozi, Institut za istoriju, Sarajevo, br. 42, 2013, стр. 207–226.
22. „Radončić: Za ubistvo Delalića odgovorna je ‘bošnjačka državna mafija’“, Al Jazeera Balkans, Sarajevo, 28. oktobar 2016. Internet, http://balkans.aljazeera.net/vijesti/radoncic-za-ubistvo-delalica-odgovorna-je-bosnjacka-drzavna-mafija, 22/08/2017.
23. „SAD: Cilj Amerike je ulazak Bosne i Hercegovine u NATO“, Nezavisne novine, Banja Luka, 25. mart 2014.
24. Zornić Hakija, O etnogenezi Bošnjana-Bošnjaka, IP „Svjetlost“ d.o.o., Sarajevo, 2009.