Izaberi jezik:
Tema broja

TRADICIJA

MODERNIZACIJA SRPSKOG DRUŠTVA U XIX VEKU

Sažetak

Ovaj rad, uzimajući u obzir složenost širih društvenih i istorijskih zbivanja, donosi sažetu ana­lizu modernizacije srpskog društva u kontekstu političkog dinamizma devetnaestovekovnih prilika u Srbiji. Reč je dakle, o postepenom preobražaju dominantno patrijarhalne i tradicionalne Srbije u društvo koje svoj razvoj postepeno okreće novim osnovama, izgradnji modernih vrednosti i institucija kakve u to vreme već postoje u Zapadnoj Evropi. U političkom smislu Srbija je, s obzirom od čega se krenulo na početku XIX veka, na kraju tog veka zaista napravila impozantan modernizacijski rezultat. Ustav iz 1888. godine, odnosno 1903., uspostavlja formalno institucionalno ustrojstvo kao u Zapadnoj Evropi tog vremena, tako da se i u Srbiji zvanično potvrđuju: pun autoritet Narodne Skupštine sa zakonodavnom vlašću, nezavisnost sudstva, politička vlast organa mesne uprave, građanska prava, slobo­da štampe, neposredni izbori, tajnost glasanja…, što uz uspostavu modernih političkih stranaka stvara pretpostavke za dalje jačanje demokratskih institucija. Međutim, evidentno je modernizacija u Srbiji kraja XIX veka više ima formalni nego sadržinski i suštinski smisao. Naime, za istinsku implementaciju modernog ustrojstva države potrebna je i šire prihvaćena demokratska politička kultura građanske provinijencije kao fundus modernog društva što u osnovi još zadugo neće biti postignuto. U društvu u kome tako dominantno preovladava ruralno stanovništvo modernizacija ostaje suštinski problematična jer tradicionalne vrednosti i dalje neprikosnoveno trasiraju smernice života.

Ključne reči:

Reference

    1. Ћоровић, Владимир, Историја српског народа III, Београд: Арс Либри, 1997.
    2. Драгић, Алекс, Развој парламентаризма у Србији у XIX веку, Горњи Милановац: Дечије новине, 1989.
    3. Ђуретић, Ненад, Политички либерализам Владимира Јовановића, Нови Сад: Удружење за политичке науке, 2004.
    4. Јовановић, Слободан, “Политичке и правне расправе” у: Сабрана дела: књига 2, Београд: БИГЗ, 1990.
    5. Јовановић, Слободан, “Из историје и књижевности”, у: Сабрана дела, књига 8, Београд: БИГЗ, 1991.
    6. Јовановић, Слободан, “Уставобранитељи и њихова влада“, у Сабрана дела. књига V, Београд: Геца Кон, 1938.
    7. Јовановић, Слободан, “Друга влада Милоша и Михаила Обреновића“, у Сабрана дела. књига VI, Београд: Геца Кон, 1938.
    8. Симеуновић, Драган, Нововековне политичке идеје у Срба, Београд: Институт за политичке студије, 2000.
    9. Стојанчевић, Владимир, Историја српског народа,V1: Српска национална револуција и обнова државе од краја XVIII века до 1839, Београд: Српска књижевна задруга, 1981.
    10. Суботић, Милан, Срицање слободе, Студије о почецима либералне политичке мисли у Србији XIX века, Београд: Институт за филозофију и друштвену теорију; Ниш: Градина, 1992.
    11. Мишковић, Милић (приредио), Сретенски устав, Бео­град: Службени гласник, 2003.
    12. Милићевић, Јован, Историја српског народа, V-1: Србија 1839-1868, Београд: Српска књижевна задруга, 1981.
    13. Ивић, Павле; Кашић, Јован; Историја српског народа V-2: Културна историја Срба у XIX веку, Београд: Српска књижевна задруга, 1983.
    14. Попов, Чедомир, Историја српског народа, V-1: Србија 1868-­1878, Београд: Српска књижевна задруга, 1981.
PERIODIKA Politička revija 1/2010 УДК: 316.422(497.11)”18” 411-436
ç