Izaberi jezik:
Tema broja

POLITIČKI AKTERI, JAVNOST I DEMOKRATSKA TRANSFORMACIJA

MEDIJSKA PROIZVODNJA ZNAČENJA: kritika jednog redukcionističkog poimanja relacije mediji – poruka – javnost

Sažetak

Polazeći od temeljne važnosti koju javnost ima za funkcionisanje demokratije i normativnih pretpostavki koje se vezuju za njeno funkcionisanje, u ovom radu nastojali smo da istražimo relacije medijskog posredovanja društvene/političke stvarnosti i procesa konstituisanja javnosti/javnog mnjenja. Propitivanje ove relacije preduzeto je s ciljem ukazivanja na složenost samog fenomena medijacije s jedne strane, i specifičnu vrstu uticaja koju on ima na procese formiranja javnog mnjenja o nekom pitanju od opšteg značaja, s druge strane. Smisao preduzetog istraživanja sastoji u nastojanju da se pokaže kakva pojednostavljenja sadrže aprioristički postavljene teze o medijskim manipulacijama kao vrsti persuazivne medijske komunikacije koja publiku transformiše u masu podložnu njenim uticajima. Teorijski uvod imao je za cilj da u kratkim crtama prikaže principe funkcionisanja javnosti u demokratskom društvu, odnosno da uvede osnovne teorijske pojmove, objašnjavajući njihovu upotrebu. Tako se u ovom radu pošlo od diskurzivnog koncepta javnosti koji je određuje kao diskurzivnu/medijsku publiku koja (racionalno) rezonuje o pitanjima od opšteg značaja, i od određenja javne sfere kao institucionalnih, konceptualnih, duhovnih i medijskih uslova za funkcionisanje ovako shvaćene javnosti; odnosno kao komunikacijskog kompleksa koji podrazumeva i javnu artikulaciju, katalog ideja, kognitivne matrice, i mrežu medijskih komunikacija; kao diskontinuiranog, heterogenog i mnogostrukog javnog prostora samo privremeno i apstraktno objedinjenog svojevrsnom stalnošću odnošenja unutar dinamike javnih odnosa. Pojam medijske javne rasprave figurira u ovom razmatranju kao kontekst paradigmatičan za sam proces medijske komunikacije i kao primarni kon­tekst informisanja građana o društvenoj/političkoj stvarnosti i njenim relevantnim problemima; kao kontekst na osnovu kojeg se izgrađuje mnjenje o aktuelnim, opšterelevantnim pitanjima društvene stvarnosti. U radu je potom izložena kontroverza vezana za pitanje da li se publika masovnih medija može jednoznačno svoditi na masu podložnu manipulacijama, odnosno data je teorijska argumentacija zašto je to neprihvatljivo. Poseban fokus argumentacije bio je na teorijskim postavkama Vinsenta Prajsa koji je svojim istraživanjem povezao razmatranje individualne kognicije u kontekstu dinamike društvene grupe i procesa socijalnog strukturiranja medijske publike u javnost, posredstvom društve­ne komunikacije, odnosno praćenja medijskih rasprava o pitanjima od opšteg značaja. Cilj ovog teorijskog prikaza bio je razvijanje teze da se posredstvom učešća u javnoj medijskoj raspravi „masa“ gledalaca transformiše, odnosno strukturira u javnost. Opserviranje kompleksnosti samog procesa medijskog posredovanja društvene stvarnosti, kao i savremenih medijskih uslova, sagledanih kao važni činioci procesa medijacije imali su funkciju argumentacije teze da su redukcije medijske publike na masu neprihvatljive. Signifikacija stvarnosti, odnosno proces medijske proizvodnje značenja, opservirana je kao fenomen ključan za razumevanje medijskog posredovanja stvarnosti, odnosno kao svojevrsni fon svih medijskih manipulativnih strategija.

Ključne reči:

Reference

    1. Бал, Ф.,Моћ медија, Clio, Београд, 1997.
    2. Бер, В., Увод у социјални конструкционизам, Zepter Book World, Београд, 2001.
    3. Бригс, А., Колби, П., Увод у студије медија, Clio, Београд, 2005.
    4. Бригс, А., П. Берк, Друштвена историја медија, Clio, Београд, 2002.
    5. Васовић, М., „Јавно мњење и здраворазумско мишљење“, Социолошки преглед, 29-1, Београд,
    6. Васовић, М., „Пропагандне (убеђивачке) технике у служби манипулације јавним мнењем“, Етика јавне речи, ур. З. Вацић, ЦЛДС, 249-271, Београд, 2004.
    7. Влајки, Е., Игре друштвеног комуницирања, Младост, Београд, 1984.
    8. Ђорђевић, Т., Политичко јавно мнење, Удружење инжењера и техничара, Београд, 1989.
    9. Јевтовић, З., Јавно мнење и политика, Академија лепих уметности: Центар за савремену журналистику, Београд, 2003.
    10. Канингам, Ф., Теорије демократије, Филип Вишњић, Београд, 2003.
    11. Келнер, Д.,Медијска култура, Clio, Београд, 2004.
    12. Ле Бон, Г, Психологија гомиле, Алгоритам, Београд, 2005.
    13. Lippmann, W., Javno mnijenje, Naprijed, Zagreb, 1995.
    14. Милс, Р., Елита власти, Плато, Београд, 1998.
    15. Московиси, С., Доба гомиле 1, 2, Чигоја штампа, Београд, 1997.
    16. Миливојевић, С., „Јавност и идеолошки ефекти медија“, Реч, 10, стр. 151-­213, Београд, 2001.
    17. Миливојевић, С, „Идеолошки рад медија”, Нова српска политичка мисао, 8,1-4, стр. 233-251, Београд, 2001.
    18. Миливојевић Ц., „Етика јавне речи и Public relations“, Етика јавне речи, ур. З. Вацић, ЦЛДС, 135-153, Београд, 2004
    19. Павићевић, Ђ., “Критички појмовник цивилног друштва (I)”, Јавност, Група 484, Београд, 2003.
    20. Price, V, „On the Public Aspects of Opinion: Linking Levels of Analysis in Public Opinion Research“, Communication Research, 15, No. 6, 1988.
    21. Тадић, Љ., Оглед о јавности, Универзитетска ријеч, Никшић, 1987.
    22. Томић, З., Комуникација и јавност, Чигоја штампа, Београд, 2004.
    23. Томић, З., Комуникологија, Чигоја штампа, Београд, 2003.
    24. Фидлер, Р.,Mediamorphosis, Clio, Београд, 2004.
    25. Фуко, М., Треба бранити друштво, Нови Сад, Светови, 1998.
    26. Хабермас, Ј., Јавно мнење, Култура, Београд, 1969.
    27. Хабермас, Ј., “Рационалност и политика”, Српска политичка мисао, 1-4, Ин­ститут за политичке студије, Београд, 1996.
    28. Шушњић, Ђ., Рибари људских душа, Младост, Београд, 1976.
PERIODIKA Srpska politička misao 1/2011 УДК: 316.776 115-138
ç