MEDIJSKA POLJA ODNOSA S JAVNOŠĆU U (POST)MODERNOM DRUŠTVU

Dragan Subotić

Sažetak

Autor piše o medijskoj dimenziji, odnosno komunikološkim poljima odnosa s javnošću u (post)modernom društvu precizno definišući pojam korporativnih komunikacija, karakteru i suštinu medija i medijskih sistema, sagledava ih političkim osvrtom na suštinu, položaj i ulogu masovnih medija u pluralističkom društvu. Isto tako, autor definiše i marketinšku, profitnu dimenziju mas-medija, posebno način poslovanja, uz neizbežne etičke dileme medijskih aktivnosti, što je veoma važno za zemlje u tranziciji. Uobličava moguće modele organizacije, upravljanja i delovanja medijskih sistema koji imaju važnu ulogu u kreiranju optimalnog, funkcionalnog i profitabilnog modela informisanja u društvu. On treba da bude rezultat konsenzusa relevantnih društvenih subjekta, ali i demokratske konstitucije društva, pravne države i utemeljenog civilnog društva. Zapravo, korporativni pristup multimedijima treba da obezbedi funkcionisanje medijskog sistema na dvostrukom nivou: dostignućima moderne tehnologije i profitnom principu. To sve više određuje organizaciono medijski dizajn informaciono-komunikoloških sistema, način upravljanja i poslovanja u tržišnom društvu.

Reference

1. Радмила Накарада, „Транзиција од ауторитарног ка демократском поретку компаративни осврт“, Годишњак ФПН, бр. 2, Београд, 2008.
2. Слађана Миленковић, Медијска култура, С. Митровица, 2007.
3. Едвард С. Херман, Роберт В. Мекчесни, Глобални медији: нови мисионари корпоративное капитализма, Београд, 2004.
4. Мирољуб Радојковић, Мирко Милетић, Комуникације, медији и друштво, Београд, 2006.
5. Адам Бригс, Пол Кобли, Увод у студије медија, Београд, 2005.
6. Христина Микић, Увод у економију медија, Нови Сад, 2006.
7. Ђорђе Стојановић, „Различити теоретски приступи концепту глобалног цивилног друштва“, Српска политичка мисао, бр. 2, Београд, 2010.
8. Зоран Видојевић, „Историјски биланс и будућност демократије“, Српска политичка мисао, бр. 3, Београд, 2009.
9. Зоран Милошевић, „Социјалне технологије и реализација принципа идеологије“, Политичка ревија, бр. 3, Београд, 2009.
10. Слободан Покрајац, Технологија, транзиција и глобализација, Београд, 2002.
11. Петар Хафнер, Радослав Котановић, Глобалне друштвене промене и проблеми транзиције, Ниш, 1997.
12. Љубиша Митровић, Савремено друштво (стратегије развоја и актери), Институт за политичке студије, Београд, 1996.
13. Вељко Дубљевић, „Практична примена утилитаристичке анализе“, Пословна економија, бр. 1, Сремска Каменица 2010.
14. Јирген Хабермас, Теорија и пракса: социјално филозофске студије, Београд, 1980.
15. John Kenneth Galbrieth, Nova industrijska država, Zagreb, 1970.
16. Роберт А. Дал, Увод у економску демократију, Београд, 1993.
17. Адам Бригс, Пол Кобли, Увод у студије медија, Београд, 2005.
18. Драган Суботић, Корпоративна друштвена одговорност, књ. 2, Београд, 2009.
19. Ђорђе Стојановић, Неокорпоративни концепт “ваучерске демократије“, Српска политичка мисао, бр. 3, Београд, 2010.
20. Светлана Безданов-Гостимир, За(у)вођење медија, Београд, 1994.
21. Живојин Ђурић, Драган Суботић, Медији, јавно мњење и политика, Београд, 2009.
22. Гаљина Огњанов, Интегрисане маркетиншке комуникације, Београд, 2009.
23. Денис Мек Квеја, „Улога медија у друштву“, СМ часопис за управљање и комуницирање, бр. 3/2007.