МАРКС: ИМА ЛИ “КЛАСНЕ БОРБЕ” У САВРЕМЕНОСТИ?

Борис Братина

Оксана А.Братина

Сажетак

Мало је филозофа, можда нема ни једног, који су више оспоравани а ипак табуизован као Карл Маркс. Није потребно бити марксист да би се тога било свесно. То што обележавамо двестогодишњицу његово рођења и 170 година од првог издања Манифеста … ништа на томе не мења. Маркс  је први пут стигматизован још за живота и све до 1917. године, па је онда критикован и демантован до краја времена welfare state-а (дакле, до краја седамдесетих), бачен у прошлост са проглашавањем и установљавањем New World Order-a, затим поново актуелизован од кризе 2008. године. То се не односи само на широку јавност већ једнако тако и на струку, којој је у њеној институционализованој форми ништа лакше него да се прави да “слон није у соби”.

Референце

• Братина Оксана, Братина Борис, Социолошки преглед 2/2018, “За нови манифест”, ССД, ИДН, ИКСИ, Београд, стр. 586-606.
• Лењин Владимир, Империјализам као највиши стадијум капитализма (https://www.radnickaborba.org/wp-content/uploads/2012/06/V.-I.-Lenjin-Imperijalizam-kao-najvisi-stadijum-kapitalizma.pdf,).
• Лиотар Жан-Франсоа, Постмодерно стање, Братство-јединство, Нови Сад, 1988.
• Маркс Карл, Манифест комунистичке партије, 1976, Нови Сад, Будућност.
• Маркс Карл, Биједа филозофије, 1977(2), Београд, Просвета-БИГЗ.
• Маркс Карл, Економско-филозофски рукописи из 1844, Београд, Просвета-БИГЗ, 1977(1).
• Маркузе Херберт, Совјетски марксизам, Глобус, Загреб, 1983.
• Милановић Бранко, (29. 12 2017, https://pescanik.net/kapitalizam-posle-kapitalizmа/).
• Прудон Пјер Жозеф, Филозофија беде,1846, Système des contradictions économiques ou Philosophie de la misère, (https://www.scribd.com/document/397453948/Konstantin-Melnikov-Wikipedia-The-Free-Encyclopedia).
• Хаустор, Трећи свијет, “Патуљци у врту”, Југотон, Загреб, 1983.
• Mitch Feirstein, Russia Today, “Keiser Report”, 21.02.2019.