Izaberi jezik:
Tema broja

DEMOKRATIJA I JAVNOST

LIBERALIZAM I DEMOKRATIJA — ili o jednom nedavnom pokušaju pomirenja nepomirljivog

Sažetak

Proučavanje odnosa liberalizma i demokratije predstavlja stalnu preokupaciju savremene političke teorije. U ovom radu se tom problemu pristupa na dva načina: analizom istorijske komponente odnosa liberalizma i demokratije, kao i ispitivanjem normativnih osnova obeju teorija. Cilj ovakvog pristupa je da se pokaže da liberalizam i demokratija ne samo da ne predstavljaju komplementarne pojmove, već da su u pitanju međusobno inkompatibilni koncepti, te da njihov međusobni odnos može rezultovati najviše onim što se može okvalifikovati kao odnos kohabitacije. U tom smislu u radu se posebno problematizuje teza Viktora Vanberga po kojoj su liberalizam i demokratija komple­mentarii pojmovi, imajući u vidu normativni plan, da polaze od iste vrednosne premise (suverentitet individue), kao i od istog modaliteta odnosa (odnos dobrovoljne saradnje) učesnika hipotetičkog društvenog ugovora. U radu se pokazuje da je Vanbergova teza proizvod pogrešnog pozicioniranja teorija liberalizma i demokratije, a onda i pogrešnog poistovećivanja metodološkog nivoa sa vrednosnim, kao i previše uskog shvatanja pojma „dobrovoljna saradnja“. Tako se ne samo potvrđuje pogrešnost Vanbergove teze, već se pokazuje da su, generalno gledano, liberalizam i demokratija dva nepomirljiva sveta i dve potpuno različite političke ideologije.

Ključne reči:

Reference

    1. Бјукенен, Џ. (2002), Границе слободе између анархије и Левијатана, Београд: Дерета.
    2. Бобио, Н. (1990), Будућност демократије – одбрана правила игре, Београд: Филип Вишњић.
    3. Vanberg, V (2008), “On the complementarity of liberalism and democracy a re­ading of F.A. Hayek and J.M. Buchanan”, Journal of Institutional Economics, 4: 2, 139-161.
    4. Von Mises, (1966), Human Action, Chicago: Yale Univeristy Press.
    5. Von Mises, (1962), Socialism – An Economic and Sociological Analisys, New Haven: Yale Univeristy Press.
    6. Gottfried, P. (1991), “On Liberal and Democratic Nationhood”, The Journal of Li­bertarian Studies, X No. 1 (Fall 1991), 1-10.
    7. Кенингам, Ф. (2003), Теорије демократије, Београд: Филип Вишњић.
    8. Кимлика, В. (2002), Мултикултурално грађанство – либерална теорија мањинских права, Нови Сад: Центар за мултикултуралност.
    9. Lee, Dwight (1987), „The Calculus of Consent and the Constitutution of Capi­talism“, Cato Journal, Vol. 7, No.2 (Fall 1987), 331-336.
    10. Lok, Dž, (1978), Dve rasprave o vladi kojima prethodi Patriarchia ser Filera, a sledi Lockeovo Pismo o toleranciji, II, Beograd: Mladost.
    11. Мелкиор-Боне, Б. (1990), Француска револуција 1789-1799, Београд: Вајат.
    12. Мил, Џон С. (1990), О слободи, Београд: Црвени ибис.
    13. Nozick, R. (2003), Anarhija, država i utopija, Zagreb: Naklada Jesenski i Turk.
    14. Пешић, М, Новаковић, А. (2008), Слобода и јавност – одређење, проблематизација, значај, Београд: Институт за политичке студије.
    15. Прокопијевић, М. (1998), “Јавни избор”, Економска мисао, XXXI Бр. 3/98.
    16. Ролс, Џ. (1998), Теорија правде, Подгорица: CID.
    17. Фукујама, Ф. (1997), Крај историје и последњи човек, Подгорица: CID.
    18. Хајек, Ф.А. (1998), Поредак слободе, Нови Сад: Global Book.
    19. Хајек, Ф.А. (2002), Право, законодавство, слобода – нови поглед на либералне принципе правде и политичке економије, Подгорица:
    20. Hoppe, Hans H, (2001), Democracy The God That Failed: The Economics, Po­litics of Monarchy, Democracy, and Natural Order, Transaction Publishers.
PERIODIKA Srpska politička misao 4/2009 УДК: 321.7:329.12 117-136
ç