Изабери језик:
Тема броја

АКТУЕЛНО

ЛЕВИ-СТРОС ИЗМЕЂУ МЕТОДОЛОГИЈЕ И ОНТОЛОГИЈЕ

Сажетак

Овим радом аутор покушава да укаже на теоријску парадоксалност Леви-Стросовог разуђеног и обимног мисаоног опуса. Аналошким преносом методе лингвистичке генеративне хијерархичности родоначелник антрополошког структурализма успео је да покаже како је немогуће разумети било који сегмент бивствовања „примитивних“ заједница уколико се непрестано нема у виду да мисаоно-праксеолошким тоталитетом влада један метаконцепт, којим се стабилизује њихов онтолошки статус. Али, проширивањем методолошких ингеренција Леви-Строс је апсолутизовао методу до нивоа на којем управо она, метода, постаје не само нужни меритум сваке истине о човековој психи и његовој социјалној средини, већ и њено „ентелехијско“ остварење. Управо у тој стратегији аутор уочава скривену Леви-Стросову потребу да универзалне увиде структуралистичког поступка преиначи у догме, које је немогуће подвргнути научној провери. Ова склоност Леви-Строса може се, према ауторовој анализи, најпрегнантније разабрати у његовом покушају да фиксира један десубјективизовани свет чији се генератор значењских утисака налази у структурисаним процедурама друштвеног утицаја, а из којег је искључена свака персонална доживљајност.

кључне речи:

Референце

    1. Едмун Лич, Клод Леви-Строс, НИП Дуга, Београд, 1972,
    2. Клод Леви-Строс, Митологике III, Просвета, Београд, 1983,
    3. Клод Леви-Строс, Дивља мисао, Нолит, Београд, 1978,
    4. Клод Леви-Строс, Тужни тропи, Загреб, 1960,

     

периодика Српска политичка мисао 4/2010 УДК: 316.722+165.75 253-272