САДРЖАЈ
LA PRESSE FRANÇAISE ET LE CONGRÈS DE BERLIN
Сажетак
Уочи Берлинског конгреса Француска је била оптерећена поразом који јој је нанела Бизмаркова Немачка. Деликатну игру међународних односа, која је почивала на тајним преговорима, компликовала је појава јефтине штампе и утицај јавног мњења. Рат између Русије и Османског царства, који је започео у априлу 1877. године, а завршио се Сан Стефанском споразумом 5. марта 1878. године, а потом Берлинском конгресом, изазвао је антисловенску кампању у француској штампи. Под окриљем међународне кризе француска штампа гледа на Русију, а и шире на све хришћане и Словене на Балкану, као на главну претњу миру и европској безбедности. На страницама штампе „васкрсавају“ стереотипи о Балкану, ескалирају антисловенске тезе и долази до колективне медијске хистерије. Штампа критикује „русификацију“ Балкана, „словенско чишћење балканског подручја“, „српску и црногорску агресију“ против турске власти и становништва, наглашавају се „православнa ревност“, „свесловенска дволичност“ у међународним преговорима и „страшно опасне амбиције Русије“. У раду се разматра страх од експанзије Русије и зашто је француска штампа постала заштитница Османског царства и писала о „православном словенском насиљу“ над Турцима и „муслиманском присуству“ на Балкану. Потписнице Париског уговора 1856. године оптужене су за напуштање Турске и штампа истиче потребу за „подизање гласа у име правде“, при чему не примећује одлучујућу улогу Француске у заштитити права нација и мањина, укључујући и Јевреје на Балкану, као и у читавом Османском царству. Инсистирало се на предупређењу „балканских словенских национализма“, а запажа се и да ће од овог периода велике силе контролисати и ограничити национални покрет на Балкану. Мода new journalism очигледно није успела да олакша новинарима приступ тајној дипломатији, а у француској јавности ускраћивано је право балканским народима да постану праве нације у име мира, европске равнотеже и виших француских интереса. Јавно мњење остало је несвесно моралног и спољнополитичког препорода Француске, који ће јој ипак дати основу за политичко-културну превласт на Балкану, која ће свој зенит достићи после Првог светског рата.
Референце
