Tema broja

OGLEDI I STUDIJE

KRIZA MODERNE CIVILIZACIJE – PERSPEKTIVE NIČEA I ŠELERA

Sažetak

Fridrih Niče, a kasnije i Maks Šeler, u određenoj meri sledeći Ničeovu perspektivu, promišljaju duboku društvenu i duhovnu krizu zapadne buržoaske civilizacije. Oni nastoje da otkriju uzroke ove krize i ponude rešenja za njeno prevazilaženje. Cilj rada je da se osvetle sličnosti i razlike između odgovora koji dva mislilaca pružaju na ovo pitanje. U radu se metodom komparativne analize predstavljaju i suočavaju Ničeova i Šelerova perspektiva u tumačenju krize moderne civilizacije, i načina njenog prevladavanja.
Oba autora vide temelj krize u gubitku smisla, usponu nihilizma i preokrenutim i pogrešnim vrednostima koje društvo promoviše, a koje za koren imaju osećaj resantimana. Resantiman se tumači kao potisnuta, ali delatna mržnja nižih klasa (robova), u njihovom istorijskom i socijalnom usponu, prema starim, tradicionalnim višim klasama (gospodarima) i njihovim vrednostima, koje u moderno doba bivaju izložene rušenju i padu. Niče smatra da resantiman izvire iz hrišćanske religije i njene etike, i nastoji da ga prevlada kroz „afirmaciju životaˮ, voljom za moći kao voljom za život. Šeler odlučno odbija Ničeovo povezivanje hrišćanstva sa resantimanom. On smatra da dekadencija moderne civilizacije ima još dublji koren u odbacivanju vrednosti viših od života – duhovnih i religioznih vrednosti. U odgovoru na krizu moderne civilizacije on se zalaže za rehabilitaciju i reafirmaciju apsolutnog i večnog poretka vrednosti na čijem vrhu stoje vrednosti duha i svetosti. U radu se zaključuje da se uzroci krize nalaze u vladajućem ropskom moralu prožetom resantimanskim vrednostima kojima nedostaje volja za (životnu) moć (Niče), odnosno viši rangovi vrednosti (života, duha i svetog) (Šeler).
Zajednički Ničeov i Šelerov filozofsko-politički stav je elitizam i prezir prema masama. Oba autora daju primat duhovnim elitama, oštro kritikujući mase zbog „nevrednosti” koje one oblikuju, i promovisanja socioekonomske (socijalistička) i političke jednakosti (liberalna demokratija). Šelerova pozicija se vremenom pomerila od konzervativno-hrišćanskog ka liberalno-sekularnom elitizmu, ali je zadržala ideju društvene hijerarhije, primenjujući je na poopštenu podelu između elite i mase.

Ključne reči:

Reference

    • Barbalet, Jack. 2001. Emotion, Social Theory and Social Structure: A Macro-sociological Approach. Cambridge: Cambridge University Press.
    • Bershady, Harold J. 1992. “Introduction” In On Feeling, Knowing, and Valuing:
    • Selected Writings, Max Scheler. Chicago and London: The University of Chicago Press.
    • Bochenski, Józef Maria, 1960. “A note on the Author.” In On the Eternal in Man, Max Scheler. London:
    • S.C.M.Press.
    • Brobjer, Thomas. 1996. “On the Reevaluation of Values.” Nietzschean Studien 25, 342-48.
    • Connolly, William E. 1988. Political Theory and Modernity, New York: Basil Blackwell.
    • Connolly, William Е. 1991. Identity and Difference: Democratic Negotiations of Political
    •  Paradox, Ithaca: Cornell University Press
    • Detwiler Bruce. 1990. Nietzsche and the Politics of Aristocratic Radicalism, Chicago: University               of Chicago Press.
    • Galović, Milan 1989. Bitak i ljubav. Maks Šeler od fenomenologije do filozofske antropologije,
    • Zagreb: Hrvatsko filozofsko društvo.
    • Golomb, Jacob. 2002. “How to De-Nazify Nietzsche’s Philosophical Anthropology?” In
    •  Nietzsche, Godfather of Fascism?, Jacob Golomb and Robert S. Wistrich eds., Princeton:
    •  Princeton University Press.
    • Girard, René. 1976. Deceit, Desire and the Novel: Self and Other in Literary Structure Baltimore: John Hopkins University Press.
    • Heidegger, Martin. 1994. Nietzscheova metafyzika Zagreb: Visovac.
    • Keen, Sam. 1983. The Passionate Life. New York: Harper and Row.
    • Kaufmann, Walter. 1974. Nietzsche: Philosopher, Psychologist, Antichrist. Princeton: Princeton
    •  University Press.
    • Korać, Veljko. 1962. “Problemi i stremljenja savremene građanske filozofije” U Glavne struje savremene filozofije, Volfgang Štegmiler. Beograd: Nolit.
    • Morelli, Elizabeth Murray. 1998. Ressentiment and rationality. Paper presented at the
    • 20th World Congress of Philosophy, Boston, MA.
    • Niče, Fridrih. 1985. Sumrak idola ili kako se filozofira čekićem. Beograd: Grafos.
    • Niče, Fridrih. 1986. Genealogija morala. Beograd: Grafos.
    • Niče, Fridrih. 1988. Ecce Homo. Beograd: Grafos.
    • Niče, Fridrih. 1992. Tako je govorio Zaratustra, Beograd: BIGZ.
    • Nietzsche, Friedrich. 1988. Volja za moć, Zagreb: Mladost.
    • Nietzsche, Friedrich. 1983. Rođenje tragedije, Zagreb: Grafički zavod Hrvatske, Biblioteka „Zora”.
    • Nietzsche, Friedrich. 1999. Antikrist, prokleto kršćanstvo. Zagreb: Izvori.
    • Nietzsche, Friedrich. 2002. S onu stranu dobra i zla. Zagreb: Dubravka Kozina Publisher.
    • Nietzsche, Friedrich. 2003a. Radosna znanost. Zagreb: Demetra.
    • Nietzsche, Friedrich. 2003b. Nachlass,1885–88, Writings from the Late Notebook, Rudiger Bittner ed. Cambridge: Cambridge University Press.
    • Peri, Marvin. 2000. Intelektualna istorija Evrope. Beograd: Clio
    • Pippin, Robert. 2006. “Agent and Deed in Nietzsche’s Genealogy of Morals” In A Companion to Nietzsche, Keith Ansell Pearson ed., 371–387. Oxford: Blackwell.
    • Ortega y Gasset, José.1928. Max Scheler. Un embriagado de esencias (1874-1928), Revista de Occidente, junio 1928 http://www.robertexto.com/archivo10/kant_hegel_scheler.htm.
    • Scheler, Max. 1957. „Vorbilder und Führer.” Im Max Scheler Gesammelte Werke, Bd. 10: Schriften aus dem Nachlass. Bd. 1, Zur Ethik und Erkenntnislehre; Bern: Francke Verlag.
    • Scheler, Max. 1960a. „Probleme einer Soziologie des Wissens.” Im Max Scheler Gesammelte Werke, Bd. 8: Die Wissensformen und die Gesellschaft; Bern: Francke Verlag.
    • Scheler, Max. 1960b. „Erkenntnis und Arbeit. Eine Studie über Wert und Grenzen des pragmatischen Motivs in der Erkenntnis der Welt.” Im Max Scheler Gesammelte Werke, Bd. 8: Die Wissensformen und die Gesellschaft; Bern: Francke Verlag.
    • Scheler, Max. 1966. „ Der Formalismus in der Ethik und die materiale Wertethik. Neuer Versuch der Grundlegung eines Ethischen Personalismus.” Im Gesammelte Werke, Bd. 2: Bern: Francke Verlag.
    • Scheler, Max. 1968a. „Probleme der Religion. Zur religiösen Erneuerung.” Im Max Scheler Gesammelte Werke, Bd. 5: Vom Ewigen im Menschen; Bern: Francke Verlag.
    • Scheler, Max. 1968b. „Die christliche Liebesidee und die gegenwärtige Welt. Ein Vortrag. ” Im Max Scheler Gesammelte Werke, Bd. 5: Vom Ewigen im Menschen; Bern: Francke Verlag.
    • Scheler, Max. 1968c. „Vom kulturellen Wiederaufbau Europas. Ein Vortrag. ” Im Max Scheler Gesammelte Werke, Bd. 5: Vom Ewigen im Menschen; Bern: Francke Verlag.
    • Scheler, Max. 1972. „Vom Umsturz der Werte. Abhandlungen und Aufsätze.” Im Max Scheler Gesammelte Werke, Bd. 3: Bern: Francke Verlag.
    • Scheler, Max 1990. „Zur Idee des Ewigen Friedens und des Pazifismus.” In Max Scheler Gesammelte Werke, Bd. 13: Schriften aus dem Nachlass. Bd. 4, Philosophie und Geschichte. Bonn: Bouvier Verlag.
    • Simić, Željko. 2013. „Odjeci Ničeovog Zaratustre u epohi postmoderniteta”, Politeia, br. 5, Banja Luka, јun, 198-247.
    • Solomon, Robert. 2003. Living with Nietzsche: what the great „immoralist has to teach us. New York: Oxford University Press.
    • Stanković Pejnović, Vesna. 2013a. „Nietzsche i liberalizam.” Filozofska istraživanja 33(1): 156-159.
    • Stanković Pejnović, Vesna. 2013b. „Politika kao moć kod Makijavelija i Ničea.” Srpska politička misao 40 (2): 11–29. doi: 10.22182/spm.4022013.1
    • Stanković Pejnović, Vesna. 2014. Lavirint moći Politička filozofija Fridriha Ničea. Novi Sad: Mediterann Publishing.
    • Stanković Pejnović, Vesna. 2020. „Otuđen čovek(radnik) posthumane kapitalističke epohe – perspektiva Ničea i Marksa.” Srpska politička misao 67(2): 79-102. doi:10.22182/spm.6712020.4
    •  Sutlić, Vanja. 1987. Praksa rada kao znanstvena povijest, Povijesno mišljenje kao kritika kripto filozofijskog ustrojstva Marxove misli, Zagreb: Globus.
    • Stikkers, Kenneth W. 1980. „Introducion” In Problems of a Sociology of Knowledge, ed. Scheler, Max.  London, Boston and Henley: Routledge & Kegan Paul.
    • Šeler, Maks 1967. „Filozofski nazor na svijet.” U Suvremena filozofija Zapada, ur. Danilo Pejović, Zagreb: Matica hrvatska.
    • Šeler, Maks 1985. „Forme znanja i obrazovanje” Luča 2 (1/2): 187-212. Nikšić: Filosofski fakultet, Odsjek za filozofiju i sociologiju.
    • Šeler, Maks. 2011: „Resantiman u izgradnji morala.” U Eseji iz fenomenološke antropologije, Maks Šeler. Beograd: Fedon.
    • Šeler, Maks. 2013. Bit i oblici simpatije. Banja Luka: Vidici.
    • Štegmiler, Volfgang. 1962. „Primenjena fenomenologija – Maks Šeler” U Glavne struje savremene filozofije. Beograd: Nolit
    • Van Tuinen, Sjoerd. еd. 2018. The Polemics of Ressentiment Variations on Nietzsche. London: Bloomsbury Publishing.
    • Vattimo, Gianni. 2000. Dialogo con Nietzsche. Saggi 1961-2000, Garzanti, Milano.
Srpska politička misao 3/2021 3/2021 УДК 17.022.1 157-190
ç