Tema broja

POLITIČKA TEORIJA

KRIZA LEGITIMNOSTI I PRESTANAK POLITIČKE OBLIGACIJE, ILI PRAVO I DUŽNOST GRAĐANSKE NEPOSLUŠNOSTI

Sažetak

U članku se ukazuje na neophodnost postojanja stalnog i kontinuiranog procesa legitimizacije političke vlasti, jer u jednom demokratskom društvu vlast ne može počivati na nekakvoj a priori obezbeđenoj i trajnoj legitimnosti, niti na tzv. autolegitimizaciji. U suprotnom, pri odsustvu ili zakazivanju takvog legitimizacijskog procesa, dolazi do krize legitimiteta koja, u slučaju ozbiljnog deficita ovog svojstva vlasti, može proizvesti situaciju u kojoj ne samo da je moguć prestanak važenja politič­ke obligacije građana na poslušnost, već je neposlušnost onda i njihova građanska dužnost. Shodno tome, nastoji se ispitati da li je moguće precizno utvrditi na kojoj tački ili na kom svom stepenu kriza legitimnosti iziskuje prestanak ove političke obligacije, i koje su to oblasti koje ulaze u legitimizacijski osnov i koje, stoga, moraju biti predmet kritičke analize prilikom svakog testiranja legitimiteta neke konkretne političke vlasti.

Ključne reči:

Reference

    1. Albrecht, Alfred, „Правна држава”, Гледишта, бр. 10-12, 1989.
    2. Arendt, Hannah, „Civil disobedience”, у: Crisis of the Republic, Harcourt Brace Jovanovich, New York, 1972.
    3. Арент, Хана, „О насиљу”, прев. Јасна и Илија Вујачић, у: Чедомир Чупић, Политичка антропологија: хрестоматија, ФПН, Чигоја штампа, Београд, 2002.
    4. Баста, Данило, „Петнаест минута о природи Радбрухове формуле“, Архив за правне и друштвене науке, год. 82, бр. 1-3, 1996.
    5. Баста, Лидија Р., текст у оквиру анкете: „Шта je правна држава?”, Гледишта, бр. 10-12, 1989.
    6. Чавошки, Коста, „Владавина права и аномија“, у: Миодраг Јовичић (ур.), Успостављање модерне демократске и правне државе у Србији, САНУ, Београд, 1997.
    7. Друштвени уговор”, одредница у: Мијатовић, Бошко, Вујачић, Илија, Маринковић, Танасије, Појмовник либералне демократије, Службени гласник, Центар за либерално-демократске студије, Београд, 2008.
    8. „Друштвени уговор”, одредница у: Срдић, Милутин, Адамовић, Љубиша С. et al., Политичка енциклопедија, Савремена администрација, Београд,
    9. Dworkin, Ronald, “Civil disobedience”, у: R. Dworkin, Taking Rights Seriously, Cambridge, Mass., 1977.
    10. Dyzenhaus, David, “The legitimacy of legality”, Archiv für Rechts und Sozialphi­losophie, год. 82, бр. 3, 1996.
    11. „Грађанска непослушност”, у: Мијатовић, Бошко, Вујачић, Илија, Маринковић, Танасије, Појмовник либералне демократије, Службени гласник, Центар за либерално-демократске студије, Београд, 2008.
    12. Habermas, Jürgen, „Грађанска непослушност тест за демократску правну државу”, Гледишта, тема броја: „Правна држава, људска права и владавина права”, бр. 10-12, 1989.
    13. Habermas, Jürgen, Problemi legitimacije u kasnom kapitalizmu, Naprijed, Zagreb, 1982.
    14. Хајек, Ф. А., Студије из филозофије, политике и економије, Paideia, Београд,
    15. Jelovac, Dejan, „Kako je moguća građanska neposlušnost u savremenom demo­kratskom poretku?”; интернет: www.radiostudent.si/projekti/demokracija/teksti/28nepokorscinash.html.
    16. Келзен, Ханс, Општа теорија права и државе, Архив за правне и друштвене науке, Београд, 1951.
    17. Келзен, Ханс, Шта је правда, са поговором Данила Басте: „Келзеново разарање правде”, „Филип Вишњић“, Београд, 1998.
    18. Kervegan, Jean-François, „Хегел и правна држава“, Гледишта, бр. 10-12, 1989.
    19. Матић, Милан, Човек и политика, у: Милан Матић, Одабрана дела, књига IV, ИПС, Београд, 2007.
    20. Матић, Милан, „Грађанин”, одредница у: Милан Матић, Војислав Становчић (урс.), Енциклопедија политичке културе, Савремена администрација, Бе­оград, 1993.
    21. Матић, Милан, Подунавац, Милан, Политички систем: Теорије и принципи, ФПН, Београд, 1997.
    22. Мировић, Александра, „Дискурзивна демократија као специфичан облик делиберативно-демократског модела“, Српска политичка мисао, бр. 1/09, ИПС, Београд, 2009.
    23. Молнар, Александар, Расправа о демократској уставној држави 4: Грађанска непослушност, Самиздат Б92, Београд, 2002.
    24. Neumann, Franz, „O granicama opravdane neposlušnosti”, у: Franz Neumann, Demokratska i autoritarna država: Studije o političkoj i pravnoj teoriji, Naprijed, Zagreb, 1974.
    25. Parekh, Bhikhu, “Political theory: Traditions in political philosophy”, у: Robert E. Goodin, Hans-Dieter Klingemann (eds.), A New Handbook of Political Scien­ce, Oxford University Press, 1996; интернет: fpn.bg.ac.yu/pages/p_id3/data/Bhikhu%20Parekh%20prevod.doc.
    26. Павловић, Душан, „Филозофски основи права” (приказ књиге: Коста Чавошки, Увод у право I: Основни појмови и државни облици), Српска поли­тичка мисао, бр. 1, ИПС, Београд, 1995.
    27. Подунавац, Милан, „Појам грађанина” (извод из: М. Подунавац, Принцип грађанства и поредак политике), Република, бр. 192-193, 1998; интернет: www.еurope.com/zines/republika/arhiva/98/192/INDEX.htm.
    28. „Правни позитивизам: Џон Остин“; интернет: www.ius.bg.ac.yu/prof/materijali/dajgor/jusnaturalizam%20i%20pravni%20pozitivizam.ppt.
    29. Радбрух, Густав, Филозофија права, Нолит, Београд, 1980.
    30. Радбрух, Густав, Правни и други афоризми, ур. и прев. Данило Н. Баста, Досије, Београд, 2007.
    31. Ролс, Џон, Теорија правде, Службени лист, Београд, ЦИД, Подгорица, 1998.
    32. Русо, Жан-Жак, Друштвени уговор: О пореклу и основима неједнакости међу људима; Расправа о наукама иуметностима, „Филип Вишњић”, Београд, 1993.
    33. Спасић, Ивана, „Грађанска непослушност”, у: Предраг Крстић (ур.), Критички појмовник цивилног друштва (II), Група 484, Београд, 2004.
    34. Становчић, Војислав, „Чему се покоравати државној власти? Увод у разматрање о условности и двостраности политичке обавезе грађана”, Наше теме, бр. 9, 1986.
    35. Становчић, Војислав, „Декларације о правима и слободама у Америчкој и Франпуској револицији”, Анали Правног факултета, бр. 6, Београд, 1989.
    36. Становчић, Војислав, „Легалитет и легитимитет“, Идеје, бр. 4, Београд, 1986.
    37. Становчић, Војислав, „О основама и карактеру политичке облигације грађана”, Анали Правног факултета, бр. 1-4/01, Београд, 2001.
    38. Становчић, Војислав, „Правни позитивизам, релативизам и ‘вредносни неутрализам’: Поистовећивање легалитета и легитимитета”, Правни живот, бр. 10, 1986.
    39. Становчић, Војислав, „Проблеми легитимности политичке власти”, Глас, CCCLXVI, књига 26, САНУ, Одељење друштвених наука, Београд, 1992.
    40. Становчић, Војислав, Власт и слобода, УПН, Чигоја штампа, Београд, 2003.
    41. Stevanović, Branislav D., “Theoretical and valuable foundations of the right to civil disobedience”, Facta Universitatis, Series: Philosophy, Sociology and Psychology, 4, No. 1, 2005; интернет: www.ceeol.com.
    42. Strauss, Leo, Природно право и историја, ПЛАТО, Београд, 1997.
    43. Шарчевић, Един, „Појам правне државе”, Гледишта, бр. 10-12, 1989.
    44. Тадић, Љубомир, „Развитак и криза природног права у делу Lea Straussa“, поговор у: Leo Strauss, Природно право и историја, ПЛАТО, Београд, 1997.
    45. Тасић, Ђорђе, Проблем оправдања државе, Државна штампарија Краљевине СХС, Београд, 1920.
    46. Вујачић, Илија, Политичка теорија: Студије, портрети, расправе, ФПН, Чигоја штампа, Београд, 2002.
    47. Walzer, Michael, Obligations: Essays on Disobedience, War, and Citizenship, Harward University Press, Harward, 1970.
PERIODIKA Srpska politička misao 1/2010 УДК: 323.25+342.7 109-132
ç