KREATIVNO VOĐSTVO

Anita Todorović

Danijela M. Bjelja

Sažetak

Kreativno vođstvo je kompleksan pojam i njegovo određenje podrazumeva posedovanje znanja iz oblasti kreativnosti, vođstva i upravljanja promenama. Da bi nešto bilo označeno kao kreativno potrebno je da zadovolji sledeće kriterijume: kriterijum novine tj. jedinstvenosti (da nije kopija nečega što već postoji), kriterijum funkcionalnosti (da služi onome čemu je namenjeno) i kriterijum vrednosti (poseduje vrednost ne samo za kreatora već i za društvo). Vođstvo se danas u savremenoj teoriji najčešće de­finiše kao proces u kome vođa utiče na sledbenike radi ostvarenja zajedničkog cilja. Kreativno vođstvo možemo definisati kao sposobnost rešavanja problema na nov način, stvaranjem novih vrednosti od koristi za organizaciju i uticajem na druge ljude (sledbenike), motivisanjem i inspirisanjem grupe na akciju, radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva. Kreativni vođa je stvaralac novih procesa, proizvoda, usluga ili performansi. Pored toga što sam stvara, kreativni vođa ima veliku ulogu u stvaranju kreativne prakse u organizacije. On je i edukator za svoje saradnike. Kreativni vođa takođe ima važnu ulogu u selektovanju i zapošljavanju kreativnih ljudi i stvaranju uspešnog tima čiji će rezultati biti u funkciji stalnog, kontinuiranog razvoja. Kreativni vođa ima ključnu ulogu u selekciji, nagrađivanju i im­plementaciji najkreativnijih rešenja unutar organizacije.

Reference

1. Arvonen, J. Change, production and employees an integrated model of leadership, Stockholm, Stockholm University, Department of Psycho­logy, 2002.
2. Бокун Петар, (П)Остати нормалан, издање аутора, Београд, 2010.
3. Бокун Петар, Анита Тодоровић, Сам свој ПР, Академија за дипломатију и безбедност, Београд, 2010.
4. Гаћиновић Радослав, „Слобода као универзална вредност“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, 2/2009.
5. Goethals George R., Sorenson Georgia J., Burns James MacGregor, Encyclopedia of Leadership, Sage Publications, 2004, volume I, II, III, IV.
6. De Bono Edward, Serious Creativity, APTT, 1993, str. 86.
7. Dackert, I, Loov, L-Â., & Martensson, M., „Leadership and climate for innovation in teams“, Economic and Industrial Democracy, 2004, str. 301-318.
8. Ђорђе Стојановић, ,,Однос концепата трасформационог, услужног и грађанског вођства“, Инсититут за политичке студије, Београд, 1/2011.
9. Edward De Bono, Lateralno razmišljanje, Finesa, Beograd, 2001.
10. Kaufman James C., Sternberg Robert J., The International Handbook of Creativity, Cambridge, 2006
11. Kerr Barbara, Encyclopedia of Giftedness, Creativity and Talent, Sage, 2009, I, II.
12. Mumford M.D., Zaccaro S.J., Harding F.D., Jacobs T.O. and Fleishman E.A., Leadership skills for a changing world: Solving complex problems“, Leadership Quarterly, 2000, str. 11-35.
13. Northouse Peter G., Liderstvo, teorija i praksa, Data status, Beograd, 2007.
14. Northouse, PG, Leadership: theory and Practice,Thousand Oaks, SAGE, 2004, str. 3.
15. Петровић Зоран Пироћанац, „Социјални маркетинг – оруђе друштвене промене“, Политичка ревија, Инсититут за политичке студије, Београд, 4/2005.
16. Runco Mark A., Pritzker Steven R., Encyclopedia of Creativity, San Die­go, California, Academic Press, 1999, volume I, II.
17. Runco Mark A., Creativity Theories and Themes, Research, Development and Practice, Elsevier Academic Press, San Diego, California, 2007
18. Rадоjковић Мирољуб, Ђорђевић Тома, Основе комуникологије, Факултет политичких наука, Чигоја штампа, Београд, 2001, стр. 45.
19. Creando, International Foundation for Creativity and Leadership, www. creando.org