Tema broja

OGLEDI I STUDIJE

KRATKI OSVRT NA ISTORIJAT MODERNOG RAZVOJA IDEJE I PRAKSE GRAĐANSKE NEPOSLUŠNOSTI

Sažetak

Autorka u članku nastoji da kroz tzv. društvenu istoriju, koristeći prvenstveno, dakle, jedan istorižski pristup i genetičku metodu, pokaže razvojni put moderne ideje i prakse građanske neposlušnosti. Uvid u istoriju modernog razvoja građanske neposlu­šnosti omogućava pre svega sveobuhvatno sagledavanje geneze ovog specifičnog prirodnog prava građana koje je, u slučaju nastupanja određenih okolnosti vezanih za ozbiljnu krizu legitimnosti vlasti, istovremeno i njihova prirodna dužnost. Ali, pored toga, takav uvid je, kako autorka ističe, važan jer dopri­nosi i pravilnom razumevanju prirode, značaja, uloge i svrhe ovog tipa vaninstitucionalnog delovanja. Naime, spoznaja demokratskih kapaciteta prakse građanske neposlušnosti i njenog mogućeg doprinosa važnoj funkciji koje civilno društvo i njegovi subjekti imaju u procesu donošenja političkih odluka i kreiranju javne politike, odnosno u procesu revizije i inoviranja prava i politike i redizajniranja društvenih i političkih institucija, postaje potpuna samo ako se imaju u vidu i neki konkretni, istorijski i savremeni, primeri uspešne primene takve prakse, koji su imali tako značajne efekte da su doprineli civilizacijskim pomacima u razvoju pojedinih poli­tičkih sistema. Stoga je, kako se u tekstu navodi, i u slučaju Srbije i njene demokratske konsolidacije, tj. jačanja demokratskih i nacionalnih kapaciteta njenih društvenih, civilnodruštvenih i političkih institucija, a u kontekstu savremenih globalizacijskih i, posebno, integracionih procesa kojima ona teži, važno ne samo razumeti značaj korektivne i projektivno-inovativne funkcije legitimne građanske neposlušnosti, nego i računati s njima.

 

Ključne reči:

Reference

    1. Caplan, Bryan, “Nonviolent resistance: Theory and history”, Humane Studies Review, вол. 9, бр. 1, лето 1994; интернет: http://www.HSR. disobedience.htm.
    2. Carter, Alan, “In defence of radical disobedience”, Journal of Applied Philosophy, 15, No. 1, 1998.
    3. Goldstein, Leslie Friedman, “Violence as an instrument for social change: The views of Frederick Douglass”, JSTOR: The Journal of Negro Hi­story, 61, No. 1, 1976; интернет: www.jstor.org/pss/3031533.
    4. Habermas, Jürgen, „Грађанска непослушност – тест за демократску правну државу”, Гледишта, тема броја: „Правна држава, људска пра­ва и владавина права”, бр. 10-12, 1989.
    5. Habermas, Jürgen, Problemi legitimacije u kasnom kapitalizmu, Napri­jed, Zagreb, 1982.
    6. Кин, Џон, Цивилно друштво: Старе слике, нове визије, „Филип Вишњић”, Београд, 2003.
    7. King, Martin Luther, Jr., Chaos or Community?, Hodder and Stoughton, London, 1968.
    8. Мировић, Александра, „Глобализација: Ризици и могућности“, у: Александра Мировић, Петар Матић, Изазови и парадокси глобализације, Институт за политичке студије, Београд, 2007.
    9. Мировић, Александра, „Грађанска непослушност и приговор савести: Концептуални развој и појмовно разграничење“, Политичка ревија, бр.4/09, ИПС, Београд, 2009.
    10. Мировић, Александра, „Грађанска непослушност, право на отпор тиранији и ‘помоћ угроћеној држави’ као механизми заштите и (поновног) успостављања демократског уставног поретка“, Српска политичка мисао, бр. 4/09, ИПС, Београд, 2009.
    11. Мировић, Александра Оглед о грађанској непослушности, Службени гласник, Институт за политичке студије, Београд, 2011.
    12. Молнар, Александар, Расправа о демократској уставној држави 4: Грађанска непослушност, Самиздат Б92, Београд, 2002.
    13. Спасић, Ивана, „Грађанска непослушност”, у: Предраг Крстић (ур.), Критички појмовник цивилног друштва (II), Група 484, Београд, 2004.
    14. Walker, Howe Daniel, Henry David Thoreau on the Duty of Civil Disobe­dience, Clarendon Press, Oxford, 1990.
    15. Welchman, Jennifer, “Is ecosabotage civil disobedience”, Philosophy and Geography, 4, No. 1, 2001.
PERIODIKA Politička revija 1/2012 УДК: 323.25(091) 215-228
ç