Izaberi jezik:
Tema broja

OGLEDI I STUDIJE

KONCEPTUALNE OSNOVE ISTRAŽIVANJA RELACIJA DISKURSA, MOĆI, POLITIKE I DEMOKRATIJE

Sažetak

Diskursi predstavljaju socioligvističke fenomene čija je analiza od nesumnjivog naučnog značaja; jer oni nisu samo važni činioci društvene komunikacije već su i blisko povezani s na­činom na koji je određeno društvo uređeno i na koji se njime upravlja. To nas upućuje na važnost istraživanja uloge vladajućih/ javnih diskursa u konstrukciji socijalnog života, društvenih predstava i identiteta, kao i analizu njene političke dimenzije. Relevantnu teorijsku osnovu ovakvih istraživanja predstavlja propitivanje relacija diskursa, moći i politike. Jedno od nezaobilaznih polazišta ovakvih konceptualnih analiza svakako je istraživanje, u poslednje dve decenije naučno veoma produktivnog, pojma diskurs, odnosno pružanje neke vrste kodiranja njegovog značenja, ukazivanjem na njegove različite dimenzije i različite kontekste njegove upotrebe. Upravo s tim ciljem, na početku ovog rada dali smo prikaz osnovnih značenja pojma diskurs, uz izvestan komentar i utvrdili osnovne linije konceptualizacije ovog pojma, kroz sintetizujući pogled na širenje i bogaćenja ovog pojma koji je od tehničkog (lingvističkog) termina, interdisciplinarnim razvijanjima i specifikovanjima izvajan u polivalentno oruđe društvene analize. Politički potencijal jezika i njegova (zlo)upotreba ušli su u splet interdisciplinarnih tumačenja u raznim sferama i nivoima ispoljavanja. Diskurs se posmatra kao svojevrsna jezička struktura čija društvena upotreba znači posedovanje određene moći. Povezujući u svojim istraživanjima pojam diskursa sa pojmom moći, Mišel Fuko dao je osnovni podsticaj ovakvim proučavanjima, pa je njegovim teorijskim postavkama pružena posebna pažnja u ovom radu. Kao svojevsni vid poentirajućeg zaključnog razmatranja, nasuprot Habermasovom pojmu komunikativne moći kao moći diskursa, postavili smo Fukoovski shvaćeni diskurs moći i upoređivanjem njihovih suprotnih pozicija ukazali na dve krajnje tačke u konceptualizacii diskursa i moći koja za njega vezuje.

Ključne reči:

Reference

    1. Бер, В., Увод у социјални конструкционизам, Zepter Book World, Београд, 2001.
    2. Compact Oxford Dictionary, Thesaurus and Wordpower Guide [2001], Oxford University Press, New York
    3. Бугарски, Р., Увод у општу лингвистику, БИГЗ Београд, 1989
    4. Вујаклија, М., Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1986,
    5. Van Dijk, A., ”Critical Discourse Analysis.” The Handbook of Discourse Analy­sis. Schiffrin, Deborah, Deborah Tannen and Heidi E. Hamilton (eds). Blac­kwell Publishing, 2003.
    6. Dijk, A. Van, Tekst and context: Explorationas in semantics and pragmatics of discourse, Longman, New York
    7. Васић, В., „Услови истинитости у медијском дискурсу“, у Дискурс и дискурси: зборнику част Свенке Савић (ур. Васић, В.), стр. 337-355, Филозофски факултет Нови Сад, 2010.
    8. Wilson, J., “Political Discourse.” The Handbook of Discourse Analysis. Schiffrin, Deborah, Deborah Tannen and Heidi E. Hamilton (eds). Blackwell Publishing, 2003.
    9. Willa, D., Postmodernis and the Public Sphere, The American Political Science Review, Vol. 86, No 3, 2002.
    10. Grimshaw, A., “Discourse and Sociology: Sociology and Discourse.” The Hand­book of Discourse Analysis. Schiffrin, Deborah, Deborah Tannen and Heidi E. Hamilton (eds). Blackwell Publishing, 2003.
    11. Ivković, М., „Fuko versus Habermas: moderna kao nedovršeni projekat naspram teorije moći“, Filozofija i društvo, str. 59-76, 2/2006, Beograd, 2006.
    12. Канингам, Ф., Теорије демократије, Филип Вишњић, Београд, 2003.
    13. Лакић, И., Анализа медијског дискурса о рату“, Дискурс и дискурси: зборник у част Свенке Савић (ур. Васић, В.), стр. 269-282, Филозофски факултет Нови Сад, 2010.
    14. Marks, L., A little Glossary of Semantic, revuetexto.net. Retrieved maj, 2011.
    15. Павловић, Ј., „Дискурс као нова тема у психологији” у Зборник Београдске отворене школе, 2005 (електорнско издање), стр. 313-324
    16. Павловић, Ј. Џиновић, В., Милошевић, Н., „Теоријске претпоставке дискурзивних инаративних приступа у психологији“, Психологија, 39(4) 2006, стр. 365-381.
    17. Пешић, Ј. „Анализа дискурса и њен однос са психологијом“. Психологија, 30/3, 1997.
    18. Речник књижевних термина, Нолит, Београд, 1986.
    19. Серл, Џ., Говорни чинови, Нолит, Београд, 1991.
    20. Симић Р., Јовановић, Ј., „О дискурсу“ Узданица VI/2, стр. 7-21, Педагошки факултет Јагодина, 2009
    21. Simeon, R., Еnciklopedijski rječnik lingvističkih naziva, Matica hrvatska Zagreb, 1969.
    22. Smart B., Michel Foucalt, Revised Edition, Rautlage, LondonNew York, 2004. Фуко, М., Поредак дискурса, Карпос, Лозница 2007,
    23. Flyvbjerg, В., „Habermas and Foucault: Thinkers for Civil Society?“ The British Journal ofSociology, Vol49, No 2, 1998, pp 210-233
    24. Fairclough, N., „Critical Analysis of Media Discourse“, Media Studies: A Reader (eds. Marris S. Thorntam), Edinburgh University Press: 308-325, Edin­burgh 1996
    25. Фуко, М., Археологија знања, Плато, Београд,1998.
    26. Фуко, М., Поредак дискурса, Карпос, Лозница, 2007.
    27. Хабермас, Ј., Јавно мнење, Култура, Београд, 1969.
    28. Халми А., Белушић, Р., „Социјалноконструктивистички приступ анализи дис­курса“, Медијска истраживања, 10, 2, 2000.
    29. Schiffrin, Deborah, Deborah Tannen and Heidi E. Hamilton (eds). The Handbook of Discourse Analysis. Blackwell Publishing, 2007.
    30. Cotter, C., ”Discourse and Media.” The Handbook of Discourse Analysis. Schiffrin, D Tannen and Heidi E. Hamilton (eds). Blackwell Publishing, 2003.
    31. Шкиљан, Д., Поглед у лингвистику, Школска књига, Загреб, 1980.
PERIODIKA Srpska politička misao 4/2011 УДК: 316.776:81’27 309-334
ç