KOLONIJALNA DEMOKRATIJA

Đuro Bodrožić

Sažetak

Završetkom „hladnog rata“ talas „demokratizacije“ zapljusnuo je svom snagom zemlje koje su se u hladnoratovskom nadmetanju nalazile u suprotnom taboru. Šta im je to donelo: slobodu ili stranu hegemoniju? Može li se „hladnoratovska podela“ posmatrati samo kao ideološka ili je osnov podele dublji, samim tim i trajniji? O tome se raspravlja u ovom radu. Prihvatanje zapadnog socijalnopolitičkog, ekonomskog i kulturnog obrasca nije negdašnje socijalističke zemlje učinilo Zapadom, već kolonijom Zapada.

Reference

1. Н. В. Нарочницка, Русија и Словени у свијету промјена, Београд, Богословски факултет, 2003.
2. Н. Нарочницка, Русија и Руси у светској историји, Бе­оград, СКЗ, 2008.
3. А. Зиновјев, Свијетла Будућност, Загреб, Глобус, 1986.
4. А. Зиновјев, Запад: феномен западњаштва, Београд, Наш дом, 2002.
5. М. Шолохов, Узорана ледина, Загреб, 1980.
6. Н. Ј. Данилевски, Русија и Европа, Београд, Службени лист СРЈ, 1994.
7. Монтескје, О духу Закона, Београд, Филип Вишњић, 1989.
8. Е. Јингер, „Гордијев чвор“, Чачак, Градац, год. 18/1990, бр. 92, 93, 94.
9. К. Шмит, Појам политичког – Норма и одлука, Карл Шмит и његови критичари, Београд, Филип Вишњић, 2001.
10. Т. Шпидлик, На изворима Европе, Београд, Партенон, 2007.
11. С. Хантингтон, Сукоб цивилизација, Подгорица, ЦИД, 1998.