Tema broja
JAVNOST I POLITIČKA KOMUNIKACIJA
KA DEFINICIJI POLITIČKOG BESEDNIŠTVA – AUTORITARNO I DEMOKRATSKO POLITIČKO KOMUNICIRANJE
Sažetak
U ovom radu istražuje se političko (deliberativno) besedništvo, stavljanjem akcenta na opšta retorička i stilska obeležja novijeg političkog besedništva u Srbiji od 1988. do 2003. Posmatrajući ga kao jedno od najznačajnijih komunikacijskih sredstava političke borbe, sredstvo za plasiranje političkih ideja, ali i političke manipulacije, pristupili smo određivanju pojma i funkcije političkog besedništva i raspravljali o njegovim žanrovskim specifičnostima i modalitetima. Na osnovu teorijskog modela o postojanju dominantnih komunikacijskih paradigmi, autoritarne, demokratske i liberalnodemokratske, pokušali smo da primenom komparativnog i analitičko-sintetičkog metoda istražimo opšta retorička i stilska obeležja novijeg političkog besedništva u kontekstu istorijsko političkih okolnosti i prilika u kojima je nastajalo. U radu su razmatrani i vidovi uticaja izgovorene reči na auditorijum i način oblikovanja javnog mnjenja, neposredno, kao i posredstvom medija masovnog komuniciranja. Naglasak je stavljen na političko besedništvo kao „veštinu uveravanja“.
Reference
- Аристотел, (2000), Реторика, Плато, Београд.
- Arnold, I. (2002), Stylistics of Modern English, Moscow.
- Аврамовић С., Станојевић, О. (2002), Ars rhetotica – вештина беседништва, Службени лист СРЈ, Београд.
- Аврамовић, С. (2008), Rhetorike techne – вештина беседништва и јавни наступ, Службени гласник, Београд.
- Арент, Х. (1998), Извори тоталитаризма, Феминистичка издавачка кућа, Београд.
- Арент, Х. (1994), Истина и лаж у политици, Филип Вишњић, Београд.
- Бретон, Ф. (2000), Изманипулисана реч, Клио, Београд.
- Врег, Ф (1990), Демократично комуницирање, Марибор.
- Ђорђевић, Т. (1989), Теорија информација, Београд.
- Ђорђевић, Т. (1990), Увод у комуникологију, Београд.
- Еко, У. (1973), Култура, информација, комуникација, Нолит, Београд.
- Катнић-Бакаршић, М. (1999), Лингвистичка стилистика, Open Society Institute, Budapest.
- Кластр, П. (2002), „Археологија насиља: рат примитивних друштава“, у: Чедомир Чупић, Политичка антропологија, хрестоматија, Факултет политичких наука Универзитета, Београд.
- Кон, Ж. (2001), Естетика комуникације, Клио, Београд.
- Милетић, М., Радојковић, М., (2007), Комуницирање медији и друштво, Нови Сад.
- Милић, Д. (2004), Политичка беседа модерне Србије, Београд.
- Милић, Д. (2006), Српски политички говор модерног доба, Службени гласник, Београд.
- Морен, Е. (1979), Дух времена, БИГЗ, Београд.
- Нушић, Б. (2009), Реторика, Чигоја штампа, Београд.
- Ostin, L. (1970), Quand dire, c’est faire, Editions du Seuil, Paris.
- Петровић,С. (1995), Реторика, Савремена администрација, Београд.
- Попер, Карл Р. (1993), Отворено друштво и његови непријатељи, БИГЗ, Београд.
- Пуховски, Ж. (2005), „Политички плурализам без социјалног утемељења“, у: Зборник радова и избор из дискусије: Слаба друштва и невоље с плурализмом, Фондација Heinrich Boell, Загреб.
- Славујевић, З. (2002), Политички маркетинг, ФПН, Чигоја.
- Тадић, Љ. (1995), Реторика – Увод у вештину беседништва, Филип Вишњић и Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд.
- Тошовић, Б. (2002), Функционални стилови, Београдска књига, Београд.
- Тркуља, Ј. (2005), „Тегобна транзиција у Србији“, у: Зборник радова и избор из дискусије: Слаба друштва и невоље с плурализмом, Фондација Heinrich Boell, Загреб.
- Трубецкој Н.С. (1939), (Trubetzkoy, Nikolai Sergeyevitsch), Grundzüge der Phonologie. Praha: Travaux du Cercle liguistique de Prague
- Угарди, М. (M. Hougardy) (1966), Le parole en public, Bruxelles.
- Чоловић, И. (2000), Бордел ратника, Библиотека 20. век: Круг, Београд.
- Чупић Ч., (2002) Политичка антропологија: хрестоматија, Чигоја штампа, Београд.